Prosvetni glasnik
НАУКАИ НАСТАВА
555
службени лист мпниетарства просвете и црквених иослова Просветни Глисник. И ова је наредба сасвим оправдана. Учитељ је на селу осамљен а његово стање у оиште п не допушта да се он претплаћује на све дистове и набавља све књиге, које би биле потребне за његово самообразовање и даље усавршавање у послу васпитноме. Зато у овоме ваља да им помогну и школске општине, школски одбори, набављајући за своју гиколу, за књижниду њену све боље књиге и, од листова барем службени лист минпстарски, у којему су све наредбе, уредбе, закони и расписи миаистарскп, по којима живе и морају да се управљају све школе. Ј. Миодраговик.
СЈ1ИЧНА ПРАВИЛА ЗА МНОЖЕЊЕ И ДЕЉЕЊЕ РАЗЛОМАКА од проф. Хофмана
У 24. свесци листа. „^ећгргоћеп" приказана је расправа проФ. Изеикраха под насловом: „Б1е Мо§ИсћкеИ §1ешМбгт1§ §ећИ(1е1ег 81и{еиге§е1п ићег 8иттеп ип(1 БШегепгеп." Читајући овај рад, поникло је у мени питање, да ли би сличан склоп био могућан и у елементарној настави рачунице. Држим, да би се овде стварање сличних правила за множење и дељење разломака могло известп. Сличпо оном, што писац номенутог чланка ради, мислпм и ја, да би се ово могло извршити у другом разреду на часовима понављања. Разуме се, да ће с погледом на нижи ступањ рад и по садржини и по обиму бити много простијп, и да ће се моћи извести за један час. Немам намеру да, се правила у облику, у ком ћу их извести, запамте, јер за практично рачунање, које игра важну улогу у овом разреду, не би овај облик био подесан. Ово развијање нека. послужи на то, да се већ изучена правила нонављањем учврсте и да ученик још дубље и боље схвати иоједине операције. Најзгодније ће бити, кад се пође од сабирањп и одузгмања разломака, јер за ове се не налази сличност правила у обичном излагању. — Рад ће тећи од прилике овим редом: Н. Како се сабнрају два разломка? Уч. Два разломка. сабирамо, кад се доведу ни заједничког именитеља. Н. Како се одузпма разломак од разломка? У. Разломак одузпмамо од разломка, кад их доведемо на заједнпчког именитеља, па разлику бројитеља поделимо заједничким именитељем.
Н. Чиме се разликују ова два правила? У. Речима збир и разлика. Н. Дакле у првом случају кад се разломци сабирају, бројитељи се сабирају, а у другом случају се одузимају. Какве су дакле операције сабирање и одузимање, кад их упоредимо? У. То су супротне операције. Н. Ово да су оне потпуно супротне, изражено је у сада исказааим иравилима, али накоји начин? У. Начин израчунавања код овпх супротних операција сасвим је исти, само се у једном случају сабира, а у другом одузима. Правпла се разликују само у речима сабиратпти и одузпмати (односно збир и разлика), у осталом гласе потиуно једиако. Н. Које две операције позпајемо још? У. Множење и дељење. Н. У каквом односу стоје оне ? У. И оне су супротне. Н. Ако је то истпна, шта се онда може казати о правилима за множење п дељење? У. Она би морала бити истоветна и разликовати се само у речима множити и делити (односно производ и количник). Н. Сем тога још једаом речцом ? У. Са и кроз, јер се каже „помножити са" и „поделити кроз" 1 ) Н. То је разлика, коју треба примити, јер се језик не може мењати. Сада ћемо испитати, да ли се правила о множењу и дељењу подударају, не узимајући у обзир поменуте разлике. И ако се не подударају, да покажемо, може ли се известп подударање. Како беше прво правило о множењу разломака? У. Разломак се множи целим бројем или цео број разломком, кад бројитеља множимо. (Сувишно је додавање, да се именитељ задржи). Н. Како беше прво правило при дељењу? У. Разломак се дели целим бројем, кад се или бројитељ подели или именитељ помножп. Н. Да ли се ово правило подудара са правилом о множењу? У. Не, одговара само првом делу оног правила. Н. Према томе, да ли оно беше у ствари само једно правило ? У. Не, овде су два правила спојена у једно. Н. За то ћемо оба правила раставити, како ће онда да гласе? У. 1) Разломак се множи целим бројем, кад се бројптељ помиожи. Ј ) II ако се ово одмах не нађе, неће шкодити, јер се разллка иокааује доцније. Свакако не сме се допуститии за љубав истоветности израз »поделити са".
72*