Prosvetni glasnik

580

ПРЕГЛ.ЕД ШК0.1СКИХ ЛИСТОВА

главито код ученика врши тај процес, да он на пр. франдуску реч не осећа неиосредно као назив нацртавога предмета већ као фравцуско понављање немачке речи. То, истина, нису оиако само спољашње асоцијације, које су као кад се види наштампана страна реч поред речи матерњега језика, како то бива обично у читанкама. Али ипак за мишљење на оном језику који се учи, а оно је нотребпо за говорење, то нас одводи на странпутнце. Ко хоће да иостигне сгварну сиособност у језику, тај се мора што чешће и што више држати елободнога говорења. Слике нам при том, нарочито у почетку, а и доцније, ради промене и оживљавања наставе, чине добру услугу. Ну чим смо са ученицима прешлн грађу коју нам даје једна слика, код друге ћемо квалитативно мало добити, јер ће се, ученицп веџбати само у прављењу дужих реченица. Дакле, чим се цроуче од нрилике две слике, труд нам се више не награђује, те је боље прећи на директно онажање; с тога се у књигама ове врсте даје доста » простора и причама, несмама, бајкама и другим сличним стварима. Па и грађа, коју дају ове слике, није довољпа за саобраћај са сгранцима. Може број назива узетих са слика бити и велики (у једној такој књизи има око 3500 речи), али круг је њихов ппак ограничен. На сликама су, на пример, пролеће, лето, јесен, зима, сеоско двориште, иланина, шума, и др., али нема ничега што се тиче позоришта, уметноети итд. Своје разлагање писац своди на ово. Ако се за основу наставе у сграним језицима узму Хелцелове слике, нема за разумевање књижевнога језпка скоро никаке добити; за владање обичним говором оне зе дају оно што се мора тражити од школа, које треба да даду онште образова&е : формално имамо за елементарну способност за говор, а стварно промашен је прави пут. Ну и ако се све слике ое могу препоручити, ипак су поједине у разиим разредима и у згодној прилици веома подесне за наставу. У паставној сврси скоро су две слике пзашле, слика Нариза и слика Лондона. Врло је тешко и скоро немогуће велики светски град цредставити у једној слици. Тако је и ова слика Париза лепа, али не износи стварну характеристику Париза, чији је значај иоглавито историско-политички, уметнички и ирнвредни. На ипак се она може употребпти у вишим разредима, јер показује ђацима како изгледа у целини такав велики град и поучава их у главном великоградском животу у саобраћају и на улицама. — То псто вреди за слику Ловдона. Нема сумње, да ће ове две слике бити употребљене и тамо, где се остале Хелцелове слике не употребљаввју. Још би боље било, кад би се испред тих слика проучила најпре слика „планине" и слика „града", а кад би ове две слике Иариза и Лондона били издане за ученике са речником или још боље са описом на француском односно пнглеском језику. Сем ових слика, иисац преноручује у горњој сврси још неке друге. •У другом одељку ,рефератима, на првом месту X. Ф. Милер приказује одлични „Немачки Речник" од Хермана Паула. (Хале иа С., 1896.). Овај речник, од кога је изашао први део: А — ОеМћг, потпуно одговара иостављеној задаћи, а намењен је свима „образованим људима, који осећају потребу, да размишљају о евом матерњем језику.

Нарочито ово дело треба да буде иомоћна књига за наставника немачког језика, из које он може узети савета и извадити згодан материјал за наставу." Важно је и доиста захвално, вели референат, што такав научник, као што је чувени германист Херман Паул, ставља евоје знање и умење на службу школи. Исти референат иовољно приказује „(л 'шк1хи$е (1ег <1еи1,зсћеп 1лМега1иг" од СоМћоМ К1ее-а, и ако се, вели, не слаже са великом похвалом, којом су други критичарп обасули ову књигу, која се, по његову мишљењу, као уџбеник мање може препоручити но „СезсМсМе <1ег (1еи18сћеп ТлМегаШг тН етет АМчзв с1ег ОевсћИеп (1ег (1еи1бсће бргасће, иш! Ме1пк ћеагћеИе! уоп С. ВоШсћег шМ К. Ктгећ" Даље истичемо, према раније постављевом начелу, приказ дела „Ки1(;ш'§е8сМсМе <1ез к1а581зсћеи А11ег1итз," које су написалп А. Но1т, ДУ. Бееске и ЛУ. 8о11аи (Лајпциг, код П. Фризенхана, 1897.). Ово дело, које је засебно издаље другога дела Хелвалдове Културне Историје, намењено је за читање образованој публици, која жели да се поучи о питањима културне историје. Одељак о грчкој култури написао је Холм, стару Егрурију израдио је Деке, аРим Солтау. Писци су се старали да скупе и разумљивим језиком изнесу ресултате садашњега истраживања; а, према одређеној задаћи, мало је у делу цитата и дискусија о спорним питањима. Дело је снабдевено врло многим сликама, а у предговору су наведена главна дела о појединим деловима културне историје, која су изишла у Немачкој, Француској и Инглеској. Референат, 0. Вајсенфелс, иретреса поједине партије овога дела, износећи и евоје напомене и замерке. Одмах за овим је од истога референта приказ трећега дела осме свеске познатога зборника Ивана Милера „НапсПгасћ (1ег Маззгзсћеп АПехЧитзтззепбсћаИ," у ком је „Историја римске литературе у времену од Хадријана до Константпна" од Мартина Шанца. У првој се половини износи национална литература од Хадријана до Константпна, а у другој развитак латинске хришћанске литературе за ово време. — Писац заслужује, вели Вајсенфелс, захвалност и за овај трећп део своје историје римске књижевности (прва два дела изашла су у истом НашИшсћ-у), само се опажа један недостатак: нема дуоље характеристике оних промена, кроз које је прошао латински језик за ово време. С. Ко1ће препоручује школско издање са коментаром Салустијевих списа од Фридриха Шлее (8сћ1ее), које показује све дооре особине, којима се одликује збирка школских издања под редакцијом X. Ј. Милера ц 0. Јегера (издање УеШадепшк! К1азт§ у Билефелду и Лајпцигу). Прелазимо иреко приказа још неколих дела, која су намењена класичној настави, ге да се задржимо још само на два три приказа. Прво су „Беигез {гап§а18ез" удешена за школску употребу од Т. Енгвера (чини 22. свеску ^сћиШМгоТе1с (г&шбвгсћеп ипб, епдИзсЋеп Рговазсћгг^еп аи& пег пеиезГеп 2еИ, коју издају Г. ВаМзеп шМ Неп^езћасћ). Референат, К. Брант, вели, да је ово дело потекло можда из тежње, да се одговори захтеву, који се налази у Минховој и Глаунинговој Дидактици и Методици француске и енглеске наставе, да и француска писма уђу у наставу францускога језика. Грађа