Prosvetni glasnik

582

Г1РЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОБА

— У Маркурлу на Лани постојао је такође један француски и један немачки куре са време ферија од 5—30. јула. 3. Преглед књига, листова и ирограма. а) Рецензије. Има их на 13 књига. б) Преглед књига. ХЈп^уегзиш, илустрован лист за иородице излази годишње у 26 свезака ио 36 новчића. — Оип1:ћег, 6гипс1(11ећгеп (1ег таШетаИвсћеп &ео§гаПе ип<1 е1степ1агеп Ав1;гопо1ше, цена две марке. Овоје иећ четврто издање овог извреног дела. ТЈт1ан1'1. Вје бз1еггејс1п8сће МопагсћГе. в) Преглед лиетова. У овом нрегледу нрнказује се садржај листа: „Сеп1га1 — Ог|?ап 1иг сПе ЈМегезбеп (1ев Ееа1зсћи1 ^езеп8" ХХП1. год. свеске, 8, 9, 10, 11 I! 12 и XXIV. г. за првих шест свезака. г) У прегледу програма долазе програми из седам гимназнја и реалака. У програму бечке државне гимназије у П. кварту има чланак „Потепвсће ХЈп1;ег8исћипдеп" I. део. Из средње школе у Рајхенбергу: МШоп ипс1 К1ор81осћ ; из гимназије у Брегенду : 1) Ет ЛУог1 ап (Пе Е11егп с1ег Оутпа81а1бсћи1ег. П) ЛУ е1сће 8сћи1еп ипс1 ргак!,. Вегићаг^еп б(,ећеп с1ет 8сћи1ег Лев Цп1ег§'утпа21ит8 о!Теп ? Ш) Уог^езсМсМе (1ег Апб1аП.

VII. свеска 1897. 1. Расираве и чланци. Реформа у настави цртапа, од Јосипа Лангл-а. У чланку се у кратко износи историја наставе за цртање, па се за тим излаже правац, какав је настава у том нредмету узела у садашњим школама. У Енглеској полаже се велика важност на цртање, као на предмет, који је потреоан за опште образовање. То се најбоље види из тога, што је у 1893. години нолагало 18000 цртача испит за учитеље цртања, и сви су добили место. Најважнија је ствар метод у настави цртања. У Енглеској одбацили су са свим репродуковање туђих стилова а обраћена је највећа пажња на слободно проналажење. Чим дечко уме да рукује писаљком, одмах се упућује у нрироду, да прави брзе скице. Писац каже, да данас реалке одговарају најбоље нозиву за опште образовање, јер оне полажу велику пажњу природним наукама и цртању. При завршетку чланка изводи, да се окретност у цртању мора у оном нравцу прибавити, који би најбоље одговарао потребама живота, односно потребама образованог човека. У томе лежи реална добит наетаве. Идеална добит лежи у томе, гато ће се и изабраннм облицима с једне стране оплеменити укус и усавршити смисао о лепом, с друге стране пак постаће око пријемљиво за карактеристику облика и моћи ће доносити иравилне судове. Прилог к научној хидрографији од проф. Ханса Видмана. У овом чланку наводе се у главном важнији иисци, који су радили на- овом пољу. Нарочито добро нзрађена је хидрографија Елбе и њених притока. Писац препоручује дела неких важнијих писаца о овом предмету. — 0 врло брзо конвергирајућим редовима за израчунаваље природних логаритама од проф. Цнндлера од истога нисца има још чланак: Ветегкипдеп ићег сИе 18орепте1г18сћеп Сигуеп аи!' с1еп Е1асћеп сопб1ап1еп КишшгапјЈзтарез, 2. Школске вести. У овом одељку приказују се курсеви, који су држани за време школског одмора у Јени и Оксфорду. У Јени је чрајао курс од 2—21 августа. Курс је био подељен на две групе. Прва је

општа за госпође и господу. У овом курсу предавалс су се ове науке: оишта физиологија, психологија, хигијена, филозофија и иедагогика: за тим језици за странце, историја хемије, културе и уметности, Други курс био је за учитеље природнах наука на средњим школама. У овом курсу предавано је: 1. Основни иојмови природне науке (простор, време, маса, сила, енергија, ентропија); 2) 0 грађп и животу биљака, са експериметиша; 3. Упуство за ботаничко-микросконске радове са експериментима за физиологију биљака; 4. Уиуства у физитаом ексиериментисању; 5. Модерне физикалне демонстрације; 6) одређивање места и времена са практичним местима веџбањем на звездарници; 7) Зоо-физиолошки практикум. — У Оксфорду држана су предавања у два курса о евглеском језику, историјн, литератури, уметности; исторпји грађевинарства; историји и теорији васпитања. — У Лајицигу основао је професор Вшазон интернационално друштво за педагошко дописпвање и иозива и учитеље, који би хтели приступити овом друштву, да пошљу своје адресе професору Јозефу Ееоге-у у Лајпциг, ЗМошепз^газзе 21. 3. Преглед књига, листова и ирограма. а) Реценсије. Главније се ове: ЈаћгевћепсМе ићег с1аз ћбћеге (ЗсћиНуезеп од КеЉтзсћ-а X. год. У овој књнзи има 15 одељака у којима се расправља о свима предметима.. Редакција топло иреиоручује н ову свеску. б) Преглед листова. Овде се износе неке књиге и листови, који се односе на васпитање и наставу, језнке и литературу, историју и географију и природне науке. Приказује се из Гешенове збирке Минералогија од Брауна, која се иреиоручује. Приказује се XVII. и XVIII година Педагогијума. в) У ирегледу ирограма доноси гимназија у Котору чланак „Руски елеменат у Горском Вијенцу" од Шевнћа. Из програма тешенске реалке: Б1е Еш&ћгипд т <1ег егз1еп С1азбе аи{ §гипс11а§е Дег Апзсћаиипц.

VIII свеска 1897. 1. Расараве и чланци. У чланку „ТЈћег сПе ега1е 81горће Дез №ће1ш1§епИес1ез <( од нроф. Нагела, жали се писац, како је овај еп занемарен. — Негато о реформи француског правОписа од Бехтела, Још ире три године предложио је француској академији њен члан Греард, да се упрости францускн правопис. Али како то питање није још решено, то је Сћ. Шсћег, управник „Кеуие вмепИћдие"-а обновно ту мисао и поднео својим читаоцима табак са овим нитањима: 1.) Је ли добро, да се на место слова х у множини стави свуда 5? 2.) Да ли би било практично да се рЈг замени свуда са /, као што се у миогим речима и пише: 3.) Да ли би се могло у заменитн са % где има исту вредност, а да се задржи само онде, где има вредност од два г. На нрва два иитања одговорено је огромном већином, да се нристаје на нредложено упрошћавање, а и треће питање добило је две трећине већине. У чланку „Еше Ветегкипд гит сћагаМепбИзсћен Втот с1ег Кеде1зсћшШ^ћпсћип^еп" од проф. д-р. А. Валтера, предлаже се нов начин, кад се хоће да покаже, да је карактеристички оином В 2 —4АС једначине Ах" -|- Вху-јСу 2 4- Бх + Еу + Е = о, негативан, позитиван, или нула, према томе, да ли једначина представља елипсу, хиперболу или иараболу.