Prosvetni glasnik

614

ватима бидо школа и словенских и латинских, да су латинске потисле словенске, и да су се за време краљевства утврдиле поред столица епископских и архијепископских, и да су сва деда морала учити на туђем, мртвом језику. Како се сва наука јеванђелска предавала на латинском језику,, онда је појмљиво, да сваколика обука у дркви савршеном хрншћанину није била довољна. Сваки се морао усавршити школама (ПМегагит аЈдкШз). Зато су сваколику бригу о томе водили свештеннди. Они су били главни учитељи и носиоци нисмености. Мало чае видели смо како су свештеници от- ■ кунили роба Злобу, научили га језику и писму дали му слободу и поставили га за свешгеника. Одавде се двоје може извести. Или великаши нису хтели давати своју деду у латинске школе, а народ још мање, те се тешко долазило до потребног броја деце за обучавање, но су морали и куповањем робља помагати се. Или да су свештеници обраћали пажњу на васпитање не само деце нојединих великана но да су чак и робље куповали и васпитади учећи их латинском језику и иисмености. Ако је право ово последње гледиште, онда, мислим, да су католички ноглавари међу Србима католицима, особито Хрватима радије учили и образовали властеоску децу, која су могла пмати јачега утицаја на нрост свет па и на државпе по^ слове, но деца простих родитеља. Што се тиче уређења ових школа по Хрватској може се рећи да је онако исто било као што и код Франака за владе Карла Великога, јер је највећи део свештенства и енископа изашао из оннх школа, које је завео Карло. Ирема наредбама Карловим свака од епархијских цркава имала је да подигне поред себе школу, где је један од каноника, обично звани схоластикус 1 ), који је руководио обуку и надзиравао школу. Истина у документима старе хрватске државе нема израза схоластикус, али има један други чије је значење врло слично са овим, а то је рггтгсеггиз 2 ). За рпшсепив-а поменути ЈЈг ВсћтМ вели ово: „ У катедралним школама сколастикусу и кантору (учитељу певања) био је придат још и ргишсепиз, коме су били нотчињени ђакони, а нарочито духовништво нижега реда, особито црквеном чинодејству и певачком хору". 3 ) Овај схоластикус, који се у Хрвата зове ршасегшз зове се по где где дидаскал у Италији мањискога, Ј ) 0 значењу речи схоластикус види: КаШ, Кас1 СХУ. 41. — ТЈг. Каг1 8сћгт<1 6евћЈсћ4е (1ег РаеДа^о^Јк II. стр. 150. 2 ) Еаскх, Кас1. СХУ, 41. 3 ) 1)г. 8сћпт1. вевсМсМе <1ег Раеск^о^е II. В. Со1ћеп, стр. 151.

што одговара изразу код православних учитељ, наставник, наставитељ и граматик, а нешто доцни.је и тадг$1ег. Код иравославних Срба видесмо 1 ) да је било манастирских спољњих и домаћих школа. Код Хрвата, како Рачки вели на основу листина, било је школа манастирских и еиархијских или како их он назва самостанске и стлне % ) Поред ових, Рачки мисли да је било и световних школа, ио свој ирилици градских 3 ) Ово Рачки мисли на основу оних Карлових уредаба. јер је још он био наредио да се у главним градовима царевине подигну школе, које ће бити иод надзором бискупа 4 ) Рачки у овој последњој врсти школа вели: „Више је тада стајала наобразба световњака код романских народа. У Њемачкој су већ почетком XI. века писмени људи завишћу гледали на Италију, где да „зш1аге зсћоНз таш1аТд1г 1'оТа шуепИз". Овај виши ступањ наобразбе и школства има се захвалити и давној предаји, која није могла никада утрнути, и упливу римске цркве, која је ону предају у хришћанском духу држала будну и даље распрела. Нешто од предаје, као да се сачувало и у далматинским градовима". 3 ) Тако у Задру још 918. године налази се номенут „СоизТапТтиз шацдкТег", 1070. „та §1вТег бгедогша »ташаИсиа". Мадгз1ег у опште значи учитеља, а „та§1з1ег ^гатаИсиз" значи учитеља у другом течају негдашње школске обуке 6 ). И Константин и Гргур били су световни учитељи, па с тога не учитељи редовничке или столне школе јер нм се поред школе поменутог имена не придаје ни једно име свештеничког сталежа, као ђакон, ипођакоп, пресбигер 7 ) итд. Довољно је ово, да се види е је било и световних или градских школа у хрватској држави, тим пре, што их је било у Немачкој, Француској, Италији и Византији, а хрватска држава стајала је у врло тесној вези са поменутим државама. Као резултат свега овога нашег досадашњег испитивања изводимо закључак да је, у оном делу српског народа, који је образовао државу врло рано, и који се назива Хрватима, још за време првог периода било манастирских, столних, и градских или световних школа. А према ономе, што се налази у поменутом писму папе Јована X. могли би исто тако рећи и за Хум. ') В. Учитељ за 1895. год. мој чланак »школе и ширење иисмеиости код иравославних Срба за време I. иериода.* *) В.а<1 XV, 42. 3 ) ЈН стр. 144. 4 ) 0 овоме више код Каско§г Ка<1 СХУ. стр. 45. 5 ) Ј1м 44. «) ЈМ 44. ') ЈМ -14.