Prosvetni glasnik

632

цом а треће онштинским уверењем. „Одбор школски не1)в ни ношто прпматн молбе усмене, већ само писмене, и то с прописаном марком. Свакој модбениди мора се приложитп и докуменат на основу којега се отпуст иште." Нријављивање за испис по иравилу треба да буде само првпх 6 недеља у почетку школске године. Доцнпје, само по изузетку, кад настану нагло узроци за ово. 1 ) Што се упис правилније изврши, то ће после, у току године, бити лакше, и учитељу и самоме школскоме одбору. Ј. Миодраговић. ЗЛВОД 3А ИДИОТЕ Нису ни сви прсти на руци једнаки; нису једнака ни сва деца једног оца и матере, а камо ли сва деца једне шкоде. Колико је ту разноликости у чему год хоћете : по узрасту, изгледу, темпераменту бистрини втд. И школа све то мора да уравњава, да изједначује, да дотерује у један ред. Бар с.е тежи томе, а ревизори често траже да одговарају и они глупави као и они најбистрији. Сиромах учитељ, шта ће с оним код кога је природа сувише штедљива била, кад му је мозак стварала и вијуге по њему шарала! А ретко кад да не буде у школи и по који ђак слабије главе и паметн. Ако учитељ хоће да буде савестан, да ради са свом повереном му децом, ако се труди да истеше штогод и од оне глупаве деце често ће се окретати и чудити шта ће и како ће? Ту се често исцрпе педагогија, окрену се сви начпни методике, на оггет слаба корист. Но од свакога зла има и горе. Мука је кад у школи има неколико глупљих ђака; а шта бисте рекли за оне учитеље који имају свв ђаке не глупе ') Исиисје једна ирава иевоља у нас. У многим школама има ученика, који су се поженили, иди иначе по 5—6 годинм пећ не долазе у школу, а они се још воде но књигама као ученици, с тога, што ни школсви одбор ни изаслаиици министарски не могу да их иснишу, а за министарство не могу да се прибаве нотребна з ,документа << . А одбор школски донеклеје изридао казне (а председник није наплаћивао ништа), на кад је изишла циора већа од вредаости свега му имања, онда дигао руке. Негде је ученик одсељен, а не зна се куда и зашто није иснисан. Нег^е је све »замрло*, па нема ко ни да прибавља „потребна документа.® У једној јединој ревизији ја сам имао на три стотине оваких 'ученнка« само ио протоколу! Једне године г. министар просвете беше овластио надзорнике, да они, на лицу места, извиде што није за школу и одмах испишу. И тако се те године очнстиле књиге школске од ових назови ђака, који су само сметали и отежавали посао школски. Тада сам ја сам само у два среза имао да испишем близу две стотине ученика !

него идиоте? 0, знам да то не можете појмити. То треба видети. На срећу, таквих је школа у целом свету врло мало. У Прагу ностоји једна таква школа илп управо завод један, који се зове завод за идиоте. Чудна је то школа. Учитељи, који се муче учећи ђаке, нарочито који се муче око тупавије деце, кад би видели ову школу, морали би рећи: о, код нас је смиље и ковиље. Разгледајући у Прагу разноврспе школе и заводе, хтедох да видим п завод за идиоте. И одох тамо. Зграда у којој је овај завод повећа је н леиа је. Ступајући у двориште н ходнике, осећао сам пријатне утиске, видео сам да улазим у какав већи добро уређен завод. Но тек што зазвоних и видех пред собом вратара, осетих неку необичност. Вратар беше један од бивших ђака или питомаца овог завода. Одмах видех да нмам пред собом једног од оних слабоумних добричина, -који не могу радити као умно здрави људи, али по штогод могу послушати. Мало речпма мало и мимиком разумедосмо се и он ме пријави директору. Директор ме прими врло љубазно и носде кратког разговора пођосмо, да разгледамо завод. Уграда беше пространа и могла је примитн 2—300 нитомаца, али тад их у заводу беше 56 од 8 до преко 20 годпна. Беше их мушких п женских. Већи питомцп и питомице раде по штогод по кући, у радионици и врту. Мањи уче по нешто. Има неколико разреда, управо неколико Одељења, јер код оваких ђака, не може ни бити гсвора о каквим правилним разредима, као што су у основној школи. У сваком одељењу беше по 5, 6 до 10 ђака. Уче их већином учитељице. А како пх уче ? - Довијају се од сваке руке. Раде готово са сваким дететом посебице. Са најлакшим стварима баве се, учећи их, по више дана, иа и недеља, а можда и месеци. И иостигне се нешто уснеха у писању, и читању, цртању, певању п др. Но све је то врло разнолико, врло неједнако. А какоје с другим чнме, где при учењу треба мало впше мислити,' као што је рачун и др. ? — Али се ипак и у том бар чине иокушаји наставом. Окреће се од сваке руке, куца се на сва врата, с неописаним стрнљењем покушава се недељама и месецима не би ли се штагод научило, не би ли се мало разума пробудило. Докле човек сам не впди, не може вероватп, како је мучно учити оваку децу. Људи су до данас иокушавали и успевали да свакојаке животиње дресирају и обуче разним вештинама и да у њима пробуде извесно размишљање у раду. То није лак