Prosvetni glasnik

676

НАУКА И НАСТАВА

Етрурци су би!и веома вредан, предузимљив и интелигентан народ. Док се Рим не истаче, они су најмоћнији и најкултурнији у Италији. Нарочито су били силни на мору. Пловили су махом као трговци, али и као гусари. Далеке експедиције најбоље говоре о њиховој мрнарској вештини. Мисирски споменици тврде, да су Етрурци још у 12. в. и на Мисир ишли ; јер народ поменут тамо под именом Тигасћа (Тпгивсћа) јамачно су они : латинско и грчко име Е [Т (г) ивсиз] и ТугзешЈЈ постало је од исте основе латинским и грчким наставцима из и епоз. У култури учитељи су им били Грци, с којима су дошли у додир врло рано ; од њих су они примили очевидно и азбуку и занате и вештине, но примано увек су удешавалн према својој природи и укусу: тако место грчког идеализма код њих налазимо реализам. Неговали су све врсте уметности: архитектуру, скулптуру, сликарство, грнчарију. Нарочито су били вешти у зидању клоака и емисарија, а свод и лук изгледа њихова су тековина. Од скулптурних послова најзнатнији су им били кипови и канделабри ; радили су их и од бронзе врло ваљано. Сликама су особито красили гробнице; чувена метална огледала етрурска одликовала су се често дивнпм гравурама. Римљани имају етрурском утицају много да захвале, ма да се пре тај утицај сувише прецењивао. У уметности, нарочито у архитектури, они су њихови ученици; сетимо се грађевина из краљевског доба. Особито у религиозном погледу и у стварима, што се тичу раскоши и уживања, много су штошта од њих добили. Тако харуспицмје, аугурије, хистријони, гладијатори, инсигније магистратске, тријумФалне велелепности дошле су у Рим из Етрурије. У опште односи су између суседа били у најстарије доба у главном мирољубиви ; за какве непријатељске упаде није познато, и ако је римска држава делила Етрурију од етрурске Кампаније (међу којима су везе одржаване морем), а тако ни о каквој потчињености једних према другима (што се не мора косити с Фактом, да су последњи краљеви римски етрурског порекла). Како у правој Етрурији, тако и у Кампанији и у северном етрурском крају владала је аристократија. Политички те области нису чиниле целине никад; само по дванаест градова у све три састављали су неке лабаве савезе, више у религиозној сврси, с годишњом скупШтином, која је бирала једног од лукумона (краљева појединих градова) за главу и један град за средиште. У случајевима рата бивало је и друкчијих савеза. Доцније су краљеве заменили једногодишњи магистрати.

Врхунац силе етрурске пада од прилике у 6. век пре Хр. ; од Хијеронове победе код Киме г. 474. настаје за једно слолеће декаденција: Капуа пада Самнићанима у руке г. 424., Дионисије Сиракужанин побеђује етрурску Флоту код Руг§1 г. 388., Римљани освајају Веју г. 396., галска најезда, На скоро за овим дошла је и потпуна пропаст. Вероватно струрског порекла били су Еуганеји (Еи§апе1), јер Фриулски дијалекат врло је сличан с идијомом која се говори у некадашњој Ретији а код Еча (АсИ§е) и Тријента нађено је етрурских натписа. Еуганеји су доцније заузимали иростор од Вероне до речице Ољо (ОдИо), око језера Ларија, Севина и Бенака, јер Катон (Р1ш. III, 134) наводи као њихова племена Трумплине (ТгитрИпГ) и Камуне (Сапшпш), који су били нема сумње становницима Уа1 Тгопцна и Уа1 Сатошса у ,том крају. По 1л\ г . I, 1. они су насељавали и Венецију пре но што ће у њу доћи Венети : Еи§апе1здие, (цп ш1ег шаге А1рездие теокћап!, рц1з18 Епе1оз Тго1аиоздие еаз ^епшззе 1еггаз. Изван сваке сумње индоевропском стаблу припадају етрурски суседи на истоку и далеко на југу, Италици. Небројени корени заједнички њихову и санскртском језику непобитап су аргуменат за то. У исто време Етимологија казује и културни ступањ, на коме су Италици били за живота с Индијанцима и осталим Индоевропљанима; пошто су речи, које означују домаћу животину заједничко благо, док с речима. које означују ствари што их са собом доноси земљорадња, није то случај, Италици су у колевци били у главном пастири а земљорадњу су култивирали одприлике онолико, колико то, по Тациту, Германи још у царско доба римско чине. Емигрправшп из прапостојбине своје о одвојивши се од осталих Индоевропљана, Италици су пре доласка на Апенннско Полуострво провели дуже времена заједно с Јелинима. Та два народа имају толико заједничког блага и ујезику и иначе, који није индоевропског порекла и које не припада ни једном другом изданку овог стабла. Ма да индоевропски језици уопште нису још ни из далека изучени у смислу, шта је тековином појединих грана, те се дакле ни за грчко-италијску не може речи, шта је створила, ипак имамо неколико примера, који искључују сумњу о поменутој конјектури; Јелинима и Римљанима заједничко је култ богиње Весте (Е<гг(а), најзнатннји део куће шедагоп а!пиш, главни делови одела — Шшса, бџатмр 1о@а, мера за површину земље тсАед-дор тогзиз (100 г стопа), убојни ред — дорска Фаланга = староримској. Где су Италици живели у тој заједници