Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

679

на првом ступњу каменог доба (кад је још долина реке Тибра била покривена водом). Осим главне масе у ЛадиЈИ било је Сикула и у другим околним областима; јер Сервије их помиње и у Сабинској (а<1 Аеп. VIII, 638), Дионисије из Халикарнаса и у Етрурији, Фалерији и Фесценији (1,21) а Илиније Старији и у Пицени (№. Н. III, 19, 112). Из Лације они буду потиснути на југ инвазијом неког племена: Лигурима, но 8егт. ас1. Аеп. XI, 317, Аборигинима но Бшп. На1. I, 9, 16, 20, 22, Сакранима по 1'ек1. т. басгаш. На том путу они обилазе волшке планине и улазе најпре у Кампанију ; јер по Тћис. VI, 1 и Бши. На1. I, 22 Опици при упаду у ову област наилазе на Сикуле. Још ире аузонске инвазије они су се били растуриди по целој доцнијој Луканији: Ттр дк ^иирцтр аг^'5гј&ергшр еп1 тсо/.о ха1 тог)С Жтрад ха1 гоод ОГРштдоћд ИхраХбгтмг, Легжагоћд б'е1д гг[)> цецГба тосггтгју ип01УЛ(Тагтон' (81г. VI, 1, 2; упор. и Вшиуз. На1. II, 1, који их етавља између Тарента и Посидоније). Да су посде и Брутију поплавили, пајбољи је доказ то, што по Тукидиду у његово време има још Сикула у доњој Италији. На послетку су Сикули, јамачно испред потиска, нрешли и на Сицилију. Ту имају доцније два главна племена, раздвојена одприлике реком Химером, на истоку Сикули а на западу Сикани (Шмауоб). Доцније се уопште држало, да су они два различна нлемена. За Спкуле су се сви слагали да су дошли из Италије, али су пх једни сматралп за Азуоне (Хеланик код Вшпуа. На1. I, 22, 3:... 'ЕХЛшч.ход о Ле&ргод — 66о бе по/,е1 агбХо^д '[таХмосд бшраутид е1д 2г/.(■/,(</.>' тог џер пдбтедор 'ЕЛгЈџшр, огд (ЈјГЈ&1Р 1)П (МрТТОШР 8%(/.Р(/.(7,') јјР<{1, ТОР б'с [1еТ(Л ТОЂтОР етео пеџптш уегбџерор Адгтбршр 'Јапгуад (ре^убртшр ра(пЛеа бе тортор апоџаСре/, е!с.) а други за Лигуре РћШвЈМ у В1оп. На1. I, 22, 4. ФСккзтод б 21'о</-хор(1(,<)д }'уо</.1ЈЈе ... }'!Н>од бе б(,</.■/.о;ц(>!)ер е% \1т</./лад (ог>те Л\хеАтр) ог!те АгЈабршр о<"г 'Е/ј;џшр, а1Хп Лгугшр...). Што се тиче Сикана, они су сами себе сматрали за аутохтоне (Т1шс. VI, 2; гл. их као Ибере доводи из Шпаније с реке Зјкапоз (сад, највероватније, Хисаг, према КиИ Гез11 Ау1еп1 и Тттеоб и Бш(1. 81с. V, 6), а Антиох Сиракужанин сапп. IV ст. 479—80), од које би им и име бнло: тд бе 7ј с1Хц!Уеш еџаСахегса,, " 1(Јтјоед ортед ха1 апб тоЂ ^^харод тог) ер ' 1^гј^(а г>пб Л^угјшр арабтартед (Тћис. VI, 2; гл. и Бшп. На1. I, 22; РћПМ. у Г)1ос1. 81с. V, 6; 8П. 81а1. XIV, 33 И.). По већпни међутпм данашњпх научника Сикули и Сиканп су један народ. За то би најпре говорила имена, која очевидно имају исту основу (упор. Котапиз и Котикш), затим често идентпФиковање та два имена у ст. писаца и на послетку Факат, да се Сицилпја у Оди-

сеји (24, 307) зове острвом Сиканијом. Што се тиче њиховог латинског порекла, њиховог сродства с Латииима, за њ говоре предања и досадашњи наводи, па онда многе латинске речи у грчко-сицилиотском дпјалекту, као §е1и — уеХа (и река 6е1аз), 1ериз — Лепод/,д, сашриз — хаџпод (тркалиште), ра1та — пагссра, саИпит— хатсрор, агт1па — адрСрч), ти!иит — џогтор, сагсег — хпдхадор, питтиз годџџод, Ићга — /Јт(/</., ипгла — оу/.Са, (јшпеипх пергбух(ор, 818ег — о(аацор, годиз — уоубд, које тешко да ће се моћп друкчије протумачити, нпр. трговачким везама од старине, како Момзен хоће. Ипак не смемо не поменути, да по другима Сикули нису били што и Сикани и оба с .Латинима немају апсолутно ништа. Нристалице тих хипотеза иозивају се на резултате археолошкпх ископавања на Сицилији : најстарија сикулска култура је неолитска, док су Латини још у долини Пада, као што смо видели, били на бронзаном ступњу, а на западиој половини Сицилије преисторијскп остаци сведоче о култури различној од источне. Мишљење да су Сикули нелатинско илеме потврђивала би и традиција, по којој се они нигде у Италији од латинских нација не могу скрасити. На послетку сличност сикулске преисторијске културе с лигурском, па традиција у Феста (= Уегг. Пасс.) ифилиста и неке друге прилике, по овом другом табору, чине вероватнијим мишљење, да су Снкули бплп —- лигурског племена. Најстарији аутентичап помен о Латшшла налази ово италијско племе расирострто све до Цирцеје (Сп'сеј): Хезиод у Тћео§. говори, да је Кирка родила Одисеју Латина код тог града, пошто тако треба разумети оно „у углу светих острва" у ст. 1015—1016: о1 б'цто1 џаХа тгјХе џг>%о) рцсшр 1е(>пшр пп61р Тго(Гг]рог(Пр иуахХепоГам ирпааор. Све до почетка реиублике они се иа тој страни пису помакли; у првом трговачком уговору између Римљана н Картагињанима, закљученом по Полибију, који нам га је сачувао (Ро1ућ. III, 22), год. 509. пре Хр., има ова тачка: Ка^у^ббр^ос бе џђ ибмеГтшвар бгјџор ' Адбеаттр, ' Аргшгтр, ' Адмгјртр, Кг-дхалСттг, [лцб' иХХо^ џгјбера ЛагГрсор. На истоку граница латинског живља била је одприлике права која би везивала Цирцеју с Пренестом и Тибуром. Доцније су се Латини проширили на југ до Свесе (8иезза) н Синуесе. Што се њиховог порекла тиче, они су по предању смеша већ поменутих првобитних становника Лације — Сикела и једног племена, које је дотле становало између СагзеоП, Иас. Гисшиз и Кеа1е и које се одатле спустило у Лацију потиснуто Сабињанима. То су су били Аћоп§тез. Колико у тој традицији има историјскога, ее може се дабогме