Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

681

АпоиХси 1*+%011 Ф/шпиушг и даље о1 бЧшу<уца101 хита џед?! тд ц&г Т1 ЈЕаХеутСоис хаХодси, гд тгецХ тгјг ахцаг т /ју 1 1атг^у(аг, тд де КаХарцогн;... Но трагова јапишких има и изван овог простора; тако се за Беневент прпча, да га је основао Диомед, који је по предању основао и у Апулији неке градове, а Дионисије из Халикарнаса и ГХолибије (III, 9,) помињу Дауније у Кампанији. С пореклом овог чудног народа није се сасвим начисто. Старо једно предање, које га чпни Крећанима, нема никакве вредности (Негос1. VII, 170; 81гаћ. VI, 3, 2.). Натписи на јапишком језику нађеги у Калабрији (од јужног јој гребена до старог апулског града КеароНв) у нриличном броју (и ако махом врло кратки) не могу се одшпфровати. Ипак смемо као сигурно узети, да су Јапизи индоевропска грана: |генитивни облици агћг и гШ зацелоЧодговарају санскртском азуа и грчком ош. Неки знаци *)допуштају чак да им се место и ближе одреди. Како су консонанти т и I на крају речи ретки, док на против аспирираних има доста, Јапизи ће по језику бити ближи Грцима но Италицима. То би се могло известн и из Факта, да су се опи, противно италијским племенима, врло лако иретопилп у Јелине; Апули су јога 400. год. пре Хр. варвари, а већ у шестом веку од основања Рима скроз су појелињени. Најзад можда исто тврде и неколика имена заједничка југо-западу Италије и Грчкој, као: Меаатш>1 у Л.окриди, Меввашог брег у Беотији, Меааитгеа^ место ' Лаконији. Други налазе на овим натписима доволно доказа и за мишљење, да су Јапизи илирског порекла, што су и неки стари тврдили за поједина племена њихова : Раи1из ер. ГезИ р. 69 за Дауније, РПп. III, 102 и ХЈсаиЛег код Ап1ошп. ГЉегаНз 31. за Пеукетије. И овоме би мишљењу ишле у прилог многе сличности у именима : многа месна имена јапншка граде са истим наставцима којима су начињена н многа у Илирији, нпр. наст. п1ит (Тагеи1ит, Нус1гип1ит, Ви1ип1ит, бЈроп1ит, ТЈхеп1ит Аг§угип1ит, 8а11ип1ит, Ба11ип1ит), е1ит (Кеге1ит, Уеге1ит, 8о1е1ит — Гоге1ит), еИит (^а1е1шт, ЕгдШит, АгеИит — ЕрегеИит, ВисћеИит, МопеИит); многа нлеменска имен.ч у Јапигији иалазе се и на Балк. Пол.: ГаХар^м!, у Илирији —Са1а1зп, 8а11еи1ит место у Далмацији; напослетку и многа пошша ргорпа су заједничка Јапизима и Илирима. Што се тиче сличности између јапишког и арбанаског, којих су такођер неки'*нашли, оне нису такве, да би се могло као позитивно узети да су Јапизи с Арбанасима сродни. Исто тако деФинитиван се одговор не може дати ни на питање, одакле су Јапизи дошли у Италију. 0 том имају два мишљења. По једном били би дошли сухим са севера, цросватни гдасник 1897. г.

по другом, новијем, "УУ. Не1М§-а, морем из Епира или из Илирије. У доба, кад се та сеоба извршила, бродарство није могло бити у Јапига тако развијено, да су се смели иустити на море какво је Јадранско на италијанској обали, разлог је за прво мигаљење, но не разлог који не трпи поговора. Ако су пак Јапизи дошли у потоњуу отаџбнну копном, они се могу сматрати као најстарији досељеници на Апенинском Полуострву, пошто су најдаље на југу. За друго' мишљење говоре мало час поменуте приче о пореклу појединих јапишких племена и наведене сличности у именима, каквих нема више иигде на северу од Апулије. Јапишком је народу вероватно припадало и племе Хонм, које се пружало уз обалу од Метапонта до Кротона: Ефор (84га1). VI, 1, 12) вели, да је Кротон првобитно јапишки ("Имоцџ бе ' 1ал^уад тдг Кцбгшга лцбтедог, шд "јЕсродбд сргјси) а гребен јужно од Кротона, рготиМипит Гасппшп, подсећа на либурнску општину ГасћпепзЈб. Име Хонп слично је с именом епирског племена ХАогед. Осим Сикула и Сикана, о којима смо већ говоршш, од старих италијских острвљана треба поменути Корзе, Сарде и ЈЕлиме. Корзи (Согз1, Кгј(>Р101,,) су становали на Корзици а било их је и у сев. делу Сардиннје. Стари су их овамо доводили час из Либије, час из Лигурије а неки из Иберије. С Иберима су доиста имали нешто сличности: носили су исте капе и исту обућу а и неке су им речи биле' заједничке, како каже Сенека (сопз. а<1 НеИ\ 8), који је међу њима проживео неких осам година као нзгнаник. Но погрешно тумачи сродством Диодор што оба имају*обичај познат под именом соитаАе (МаппегкшсПзеИ). 0 Сардима (8агсП, ЈЕацббгшС), становницима Сардиније, што се тиче порекла им, позитивно не знамо ништа. Што се тиче Елима (Е1ут!, ^ЕХгџо/), они су живели на Сицилији око градова Ерикса (Егух) и Егесте (Тћик.^1, 2). Ту су дошли можда преко воде, јер су ограничени на узано приморје. Нека њихова месна имена налазимо и у Лигура: 8е§ев1а—8е§еб1а источно од Ђенове, Егух — рогћи Егут код Луне, град Еп1е11а на левој обали реке Хипса (Нурзаз) и речица истог имена близу поменуте Сегесте. Стари су узимали као иређашњу им постојбину Троју, Фокиду (Тћик. VI, 2) или Јужну Италију (Бктуе. Наћ I, 22). Остало нам је још да поменемо народе, који у историјско доба долазе у Италију. То су били Феничани, Јелини и Келти.

88