Prosvetni glasnik

690

0 Ц е П е И

ГТ 1' II к а 3 И

Вук тачно одређује све случајеве, у којима не могу доћи слаби облици личних заменица за иоједине зависне иадеже. Уочава посесивии датив код заменица ; указује на провинцијадни обдик за З.-и 7. и. ј. на е код дичних заменица. Л.епа је оиаска код 4. п. ј. дичне замеиице трећега познатога дица за средњи род: ио иравиду код средњега рода су увек 1. 4. и 5. п. ј. једнаки ; овде има одступања у тодико, што ова заменица у 4. п. ј. за средњи род нема облик првога, већ као и код мушкога рода, обдик другога иадежа. Поред оних пет врста заменица, које раздикује у Писменици, овде разликује и шесту врсту — односне замеипце (редатпвне, трећега ненознатога лица у савезноме значењу.^1 Код глагола се опажа и већа сређеност и прилично нанретка; о гдаголима се овде говори прегдедније но у Писменици, аистављен је одељак о образовању глаголских облика, кога је бидо у Писменици, а у коме је било многих нетачности. Напредак је и у томе, што овде Вук и сам устаје противу пасива у српскоме језику као нарочитога начина, у коме се многи гдагоди јављају, и ако је у Писменици код глагода разликовао и нарочиту групу насивних гдагола. Глаголе и даље дели у три коњугације према завршетку 1. л. ј. времена садашњега, али већ као да и сам осећа незгоду од такве деобе, те у напоменама уз поједине коњугацнје грунише гдагоде као у неке разделе, што има прилично сличности са данашњии груписањем глагола у разделе и обрасце. Тако код глагола са завршетком — ем у 1. л. ј. времена садашњега, са свим су лепо издвојени глаголи треће врсте; нрвога раздела првога обрасца, другога раздела првога обрасца, другога раздела другога обрасца (по лескиновој иодеди), и код глагола на — им, гдаголи садашње четврте врсте трећега раздела. Овде указује и на јотовање, које настуиа ири прављењу трпнога придева код многих гдагола, чија је основа начина неодређенога на — и, кад то и од основе пред самогласником осдаби у ј, само што те гдасовне мене не објашњава. Под бројем XIV је опет прИлог чисто подемичкога карактера, У 92. н 102. броју С. Новпна од 1819. године Тома Љубпбратић беше штампао неке уломке из Виланда и Јунга, у којима се расправља о књижевнику и његову задатку. Станимир Живковић у 5. бр. истих новина од 1820. године, замера тим иреводима са садржине у њима, доказујући да су врло претерани захтеви, који се тамо траже од правога књижевника. Сам преводидац одговорио је на ове примедбе, али и Вук на њих одговара Живковићу. Не мисди да су истакнути захтеви претерани и да ваља бити попустљив према

књижевним радницима у оцоњива^у њихових књижевних пбслова, обзирући се на нрилпке у којима раде. На против мисди да се књижевници у својим књижевним пословима не смеју обзирати ни на прилике а и на захтеве већине својих читалаца, већ само на захтеве књижевне критике. И овога пута нарочито препоручује српским књижевницима, да прво добро проуче језик свога народа, те да у својим књижевним радњама не чине ни граматичких ни синтактичких грешака. Потпуно свестан и мучнога и велпкога задатка, кога се беше подухватио, заподевши борбу за чистоту у језику и нравопису, Вук није пропуштао ни једне прилике, кад је ваљадо устати противу грешења ујезику. Тога ради, одмах по нојави прве књиге Шрекове опште историје у преводу Јована Берића, устаје и укачује на грешке, које је нреводилац био починио противу чистоте у језику п правопису. Замера му што је књижицу штампао црквеним словима и употребио знаке непотребне српскоме језику, кори га за педоследну употребу појединих знакова за самогдаснике, указује на граматпчке е синктатичке погрешке, и пребацује му за варваризме, које јо без нотребе био у преводу употребио. Овај је чланчпћ у овоме зборнику под бр. XV. Вук је у своме раду на реФорми нашега књпжевнога језика и правописа имао много нротивника, који су одмењујући једни друге, готово непрестано устајали противу Вука и његова рада. Сиромашии у стварним раздозима, они су много пута устајади на Вука и безразложно, а по кад што и неозбиљном грдњом. Таква борба између Вука и његових противника почиње већ 1821. године, п води се Преко Давидовића С. Новина. Њу почиње Јоаким Вујић једном неозбиљном песмом, којом устаје нротиву Вукова правописа. После овога јавља се старац Вељко, који сем неких одступања усваја Вуков правоппс. Одмах носле овога јављају се одсуднп иротпвници Вукови, и то прво Петковић и Добрић, „в'рта обрабодатељи," папосле њих Благоје Штипкаловић и старац Куцкало. Свима њима, па и старцу Вељку на оне његове неколике напомене, Вук одговара чланком „Неколико ријечи мојим овогодишњим рецензентима," који је овде под бр. XVI. У овоме одговору Вук се много не упушта у научна доказивања, јер су му научни разлози мадо и биди потребни за овакве противнике, који иротиву њега нису изишли у борбу ни с каквим стварним раздозима. И оно мадо стварне препирке, што је било, вођена је само око самих ситница. Да поменем само да се Вук морао чак бранити и од замерке, што придевну заменицу за кодичину трећега неодређе-