Prosvetni glasnik

694

ОЦЕНЕ И п р И К А 3 И

њима на Вука, те се и Вук у своме одговору морао ' иоглавито бранити од тих потварава, Тако је он морао одбијати од себе изношења: да му ј« Писменицу саставио Лука Милованов; да из зависти није хтео под оне стпхове на првоме листу своје нрве Песмарице ставити име Симе Милутиновића Сарајлије, чији су то стихови; да му је Копитар у Рјечнику све речи превео па немачкн и латпнски, па се он закитио туђим перјем; дамујеон, Светић, преводио на немачки народне песме, а Тиром превео онај извод из граматике, па све то Вук затајио; да знак за ^ није Вук измислио, па то опет представља свету као своје дело; да и сувише нрецењује себе за скунл?ање народних песама; да је ФалсиФиковао српску новнју историју. На све ово Вук је и лепо и убедљиво одговорио, одбнвнш сва ова изношења од себе, и откривши Светића намере, На потварање да се чак и у изради свога чланка о главним свршавањима служио радњом Светића о истоме предмету која је била штампапа у Летопису, Вук разлозима туче Светића, утврдившн првз да је његов чланак о главним свршавањима био штампао много раније, но што је могао и знати о Светића радњп о исгоме предмету, и друго, да се сам Светић могао служити његовим, Вуковим, чланком, али да није умео. На све ово Светић није непосредно одговарао. Алп у Сриском улаку изиђе чланак „Изгледи Серб1в", у коме се огледа неверно представити Вукова радња на српској историји, те је Вук 1844. године на то одговорио броширом ,.На лажи и опадања у Србскоме Улаку". Овде се води препирка о Вуковој историјској радњи, те је у овоме Зборнику, под бројем XXXVII, оштампан од тога Вукова одговора само један делић, који се тиче језика. Ту се брани Вук од изношења, да је он место српскога кнез био узео кннзг руско, утврђујући баш противно: да је он увек бпо за то, да словенско кназ^к у српскоме може бити само кнез а књач никако, и да је у овоме тек онда попустио, кад су његовп противници са овим кнез иочели њега престављатп као противника кнезу Милошу. На овоме месту доказује, како је и правилније и лепше да се речп совјет, началнпк, окруж1с заменп речима, које одговарају духу српскога језика. Тек после овога јавља се Светића Утук II. али о њему и даљој борби између Вука н Светића мало касније. XXX. прилог но реду је Вуково писмо Платону Атанацковићу о Матици српској. Платону је ваљало да у договору с некојим књижевнииима одреди српски правопис и спреми према томе нову буквицу. Овога ради он је био писао Вуку, и одговор на то писмо је овде. Вук прво указује на

погрешан пут, којнм је била пошла Матипа Српска примпвши на себе улогу ученога друштва. После говори о правопису. И овде пзноси, нама већ нознате, разлоге о немогЈћности, да се словенска буквица употреби у српскоме правопису. У напред сумња, да ће Платон бнти у моћи да Матичине чланове о овоме убеди, те му више и обраћа пажњу на то: да настане код чланова, да бар један српски дијалекат узму за књижевни језик српскн, а не да мешају сва три дијалекта, као што су дотле чинили. Под бројем XXXI. је Вуков одговор, на изношењу у С. Н. листу од 1842. године, да инпцијајатива за купљење народних умогворина не припада Вуку већ владици .Аукијану Мушицкоме. Срискн књижевни историк наћи ће у овоме чланчићу врло лепу грађу за нашу новију књижевну историју. Поред тога, што овде Вук врло лепо говори о самоме почетку кунљења народних песама, ту има помена п о огледу митрополита Стратимировића, да спремн српски речник н бугарску граматику, а ту је и лепа, и ако кратка, оцена Разговора А. Качића. У ово доба Вук је водио јошједну полемику о купљењу народних несама. 'Гироа беше новео јавну реч о скупљању првога Зборника српских сноменпка 1 ) које је из дубровачкога архнва био преписао и прибрао пок. Нпколајевић, сарајевски митроиолит. 2 ) па их нослао у Трст Фрушићу с мол бом да их овај пошље у Србију Јефрему Обреновпћу, да их изда. Фрушић их посла преко неког поиа Павла Карано-Твртковића, који је ове споменике штамиао под својим именом а о Јефремову трошку. Правдајући се од оправданих прекора, да се закитио туђим перјем, ноп Павле огледаше изједначити свој положај с положајем Вука, као скупљача народних умотворина. Противу овога је Вук устао, и у одговору, који је овде под бројем XXXII јасно је оцртао разлику између свога скупљачкога рада и рада попа Карано-Твртковића, и том приликом износн махне другога једпога оригиналиога рада Навлова о Босни. Кад је Карано-Твртковић опет огледао да неверно престави ствар о српскнм спомеиицима и да се одбрани од Вуковпх замерака, Вук поново устаје и преко С. Н. листа побија све наводе попа Павла. Овај другп одговор Вуков, овде је иод бр. XXXV. Под бројем XXXIII је Вуков „Одговор на задатакЂ србскомЂ Филологу" , који преко Скоротече био поставио П. Нинковић. То је одговор на пет постављених питања о српскоме језику и прау ј Србскги Саомеиици... собрани трудомт> Павла КараноТвртковића. У Веограду, 1840. 4 ) Види Б. Вилу 1896. бр. 4.