Prosvetni glasnik

696

0 Ц Е Н Е И П Р И К А 3 И

за то писмом захвалио, па том приликом додирнуо и питање о правопису у Хрвата. У своме одговору на то писмо Вук и сам ' говори о хрватскоме правонису, па том приликом предлаже и за латиниду сличне реФорме, које је већ био извео у ћирилиди. То је писмо овде под бројем Х1Л. На крају овога писма зауставља се Вук и на гласу х у 2. п. ми. код именица, и палази, као и Јагић касније 1 ) да овоме х ту нема места. Иисма Илатону беху повод и Светића Утуку III. Утук II тиче се поглавито Вукових историјских радова, те ће о њему бити речи у Вуковим историјским и етнографским списима. Утук III је повећа књига од 77 страна, а Вуков одговор иа то, који је овде под бројем ХШ, тек износи 3 стране. У први мах може азгледати мало чудно, да на тако велику књигу, управљену личио њему Вук одговара тако кратко. Али кад се прочита Утук ЈН., одмах се види, како је Вук у овој прилици поступао онако, како је и ваљало поступати. Вук се ограничио само на она два три места у Утуку, о којима како тако може бити научнога препирања, а на све остало је оћутао јер је тамо највише личнога грубијанства, или изријеком рећи асовке, каковпјех се у штампанијем књигама не може ласно наћи" (скуп. грам. и пол. списи, III књ. стр. 259). Вук побија Светића тврђење да су православни Срби први почели употребљавати у књижевности народни говор, и уиућује га на дубровачке и остале далматинске песнике, који су певали народним језиком, па онда на Рељковића и Дожена, који су такођер употребљавали и народни говор у својим књигама. Говори о 3., 6. и 7. падежу множине код именица средњега рода, заЈкоје падеже Светић и даље тврди да се свршавају на — ама (м^етама (дћелама), и упућује Светића поред народнога говора и на Дукијана Мушицког и Димитрија Давидовића, који не пишу народнпм говором, па онет облик за те падеже немају на ама, већ правилно на има. Ово је била последња Вукова полемпка са Светићем. После се јавља Даничић, научним разлозима туче Вукове противнике, иокончава ту дугу и мучну борбу коју водише Вук и Светић, у корпст ирвога.*) Под бројем ХШ1 је Вуков предговор српскоме преводу Новог Завета, који је штампан у Пешти 1847. годиие. Ту Вук поглавито говори о тешкоћама, које је имао при иревођењу, и о начину, кога се држао ири превађању Н.^Завета. Онда додаје ') Види ВаЛ ЈидовГтепзке АЈсаЛетге, књига IX, члапак Јагића Рос1т1а<1јепа УосаПзасца и ћгуа^зкот јегИси". Ј ) Види Даничића »Рат за српски језик и иравопис.* Вудим, 1847. ходиие.

читав низ објашњења, у којима говори у неједнаком иревођењу истих речи на разним местпма; па онда, 0 употребљеним турскпм и словенским речима: о посрбљенпм словенским речима, које је употребио у преводу; о кованицама, које је правио у недостатку нодесних облика; о облицима ветки, тја-Ла (турско чак ); о разлици у значењу које имају речи брвно, куаина и напаст у словенском и српском језику; па на иослетку тумачи стране речи, које је за невољу морао употребнти. Руска је Северна Пчела похвалила овај Вуков превод. На то је изишао у Подунавци, чланак у коме се замера тпм похвалама и чине се замерке Вукову преводу. Место потписа на завршетку тога чланка била су два крста, те Вук и штампа књижицу са натписом ,Господину са два крста", која је овде прештампана под бројем ХИУ. У овој књижици Вук редом одговара на замерке: да језик у његову'преводу није српски народни говор, већ нека мешавина црногорскога и херцеговачкога паречја: што је словенско акрпдБ1 превео речју скакавац а не ластар, како неки преводе; што је свој превод штампао у штамиарији мехитариста, и што је превод штамиао, и не споразумевши се са српским црквепим властима- Све је ове замерке јаким и основаним разлозима одбио. Под бројем Х 1 јУ је Вукова реценсија на Ауреову радњу „Б1е 8ргасћепћа11е." Реценсија је била прво штампана у „ЗЉио^бћепсМе (1ег Мз1хт8сћрМ1о1о§15сћеп С1а88е" бечке Академије за 1848. годину. Под бројем је ХГЛН одломак Вукова чланка „Срби сви и свуда," који је био штампан у Ковчежићу. У томе одломку износи се разлика у говору Срба и становника далматинских острва, чакаваца. Тако чакавци личну заменицу трећега непознатог лица за ствари изговарају ча\ л на крају слога не претварају у о ; ^ и њ замењују са ј ; место нашега К, које је постало од јотованога т, имају тј; гц изговарају као шЛ; х изговарају као немачко сћ ; 2. п. множине код именпца имају без крајњега самогласника а ; 2. п. мн. од именица на кратко и имају на их ; 7. п. мн. од именица на их и ах (градових, женах); 1. л. ј. вр. сад, имају на у поред каснијега облика на и; у инФинитиву немају крајњега и; уз облик за 3. л. мн. вр. сад. домећу партикл ду и т. д. Даље говори о подели Јужних Словепа, које, изузев Бугаре, дели у трн груне: Србе (штокавце, Хрвате (чакавце) и Словенце (кајкавце), па помиње Сатир Рељковића п седмоглаву аждају Дошена, и приказује стихове Антуиа Канижлића и 1 Петра Кнежевића.