Prosvetni glasnik

НАУКА И

ПАОТАВА

19

р

А :

Р Е Т

II

К5 Н 1_

ПРЕЛМЕТИ

VI

У 1У|17ШЈОШ

ТЈ ИЈОИЈХЈ 1|01

о

Наука вере

2

2

2

2

2

2

' 2

2

2

18

! Немачки језик

6

5

4

3

о О

3

3

3

3

33

Датииски језик

8

8

7

6

6

0

5

5

5

55

Франдуски језик

—

—

5

5

5

4

4

4

4

31

Енглески језик

—

—

—

3

3

3

а

3

3

18

Историја

—

—

2

2

2

2

2

2

2

14

ГеограФија

2

2

2

2

2

1

1

1

15

Рачуница

5

4

3

3

—

—

—

—

14

Геометрија и алгеб.

—

—

2

2

5

5

5

5

29

Природоиис

2

2

2

2

2

2

—

—

—

12

Хемија

—

—

—

—

—

—

2

2

2

6 |

Физика

3

3

3

3

12

Писање

2

2

—

—

—

—

—

.—

—

4

; Дртање

—

2

2

2

2

2

2

2

2

16

Свега • • •

27Ј27| 31 [ 32

32

32Ј 32

321 32

277 1

К овоме ваља додати сваком разреду ио 2 часа из гимнастике и по 1 до 2 часа из музике, п за гимназије и за реалне гимназије, У кодико прилике допуштају ни ови часови не треба да падну у сдободна поподна.

План за реалке') је (од 1884.) овај:

ПРЕДМЕТИ

Р А 3 Р В Д И

Свега 1

VI

V

IV

III

II

I

Наука вере

2

2

2

2

2

2

12

Немачки језик

6

5

5

4

4

4

28

Француски језик

6

6

5

5

4

4

30

Енглески језик

—

—

3

3

3

3

12

Историја

2

2

2

2

2

2

12

ГеограФија

2

2

2

2

2

2

12

Рачуница

4

4

4

1

—

—

13

Оишта аритметика. алгебра

—

—

—

* 5

0

к

21

Геометрија

—

2

2

( Ј

Природоиис

2

2

2

2

—

8

Физика

—

—

—

2

2

2

6

ј Хемија и минералогија

—

—

—

—

3

3

6

! Цртање слободноручно

2

2

2

2

2

2

12

Цртање геометријско

—

—

—

—

1

1

2

Писање

3

2

1

—

—

—

6

Свега

29

291 30

30

31|,31

180

Гимнастика и певаље као и код гимназија и реалних гимназија. Реалке примају у свој најнижи разред ученике, који су навршили десету годину, шш је до 30. септембра или 31. марта навртпују. Осим потребних знања за хуманастичне и реалне гимназије тражи се при ступању у реалку: знање врста речи, н>ихова подела_ и промена у онште, као и познавање просте реченице, напослетку основни рачунски видови са неименованим иименованим целим бројевима. Ове реадке нису потпуни заводи и не дају право на редовно студовање универзитетских и политехничких наука. С тога су из ових шкода и постале у већим градовима реадне гимназије иди су с њима спојене прогимназије иди реадне гимназије, да би г ) В. Л. ВаиттемГег, НапсЊисћ е4с. I В. II АМеПип#. Стр. 193.

ученпци могди касније у ове ирећи. Међутим сведочанство о испиту зредости и са ових (нижих) реалака даје права па једиогодишњу војну сдужбу. Према томе ове реадке одговарју у главном потреби средњега стадежа и сличне су по своме уређоњу грађанским школама у остадим државама. У свим заводима ученици могу бити осдобођени само од гимнастике и певања. Од пнтереса је забележити и разлику између гимназијских наставних планова од 1884. и 1893. год., да би се видедо, у ком се нравцу реФорме изводе. Најновијим наставшш пданом смањен је број латинских часова са 6, а грчкога са 2 часа, и то у вишим разредима; та два час-а грчкога језика додата су немачком језику (у обе секунде), а шест часова латинскога језика Француском језику (у обе терције, секунде и приме). Смањен је обим настави датинскога језика у сексти (уегћа с1ероиеп1ла су пренесена у квинту), а у VI. и V. је у наставу немачкога језика унесено и најважније из грчких, латинскнх и немачких сказака и слике из немачке историје до цара Виљема I. Из грчкога се језика писмена веџбања на часу не задају више од ТЈ II разреда. У ТЈ II. и I. историја се учи све до наших дана, а не само до 1871. као дотле'). Насгавни пдап за гимназије (и за реалне гимна.зије, који је према оном начињен) тежи свугде за што већом саморадњом и за што широм применом диалошкога наставног обдика, и сматра да је то једино правидно. Гимназијски наставни план и жели, да избором писаца и утврђењем граматичких задатака постигне што већу унутрашњу везу (концетрацију између појединих наставних предмета и наставних задатака). Писмени су задаци свугде са лектиром у најтешњој вези ; они су готово искључиво школски задаци. Што се тиче т. зв. ех!етрогаНа из странихјезика, постоји наредба, да им се при пресуђивању о зрелостп ученика не даје превага на штету ученикову*). Наставни пдан за реалке је у главном копија пруских уредаба. 0 спецпјадним одредбама, наставнога плана (инструкције) биће говора касније, када се буде извештавало о појединим предметима у гисенској гиназији. 2. Директори и наставници. Испитани кандидати, којима је допуштен практичан рад у школи, називају се асцесисти (Ассез8181;еп); по свршеној ') В. Ва реЛадодге &е ОГеззеп раг Р 1 . СоИагА, рго&звеиг а Г ТЈпггегзиб (1е 1;оиуап1. БоитаГп, ТуродгарМе <1е Сћ Рее4егв 1893. Стр. 25. 2 ) В. А. Ваиттегзиг. НапсЊисћ е1с I. В. 2. А. Стр. 196. 3*