Prosvetni glasnik

преглед школских листова

У одељку Саоиштења налазе се ови ирилози: „Иоморске школе у Аустро-Угарској" од Евгенија 'Белчића, директора поморске школе у Трсту, нема значаја за нас, те и не износимо извод из њега. — ,,Наставничке стииендије за иутовање у иностранство у Француској" од др. Е. Грота изноеи историју постанка тих стииендија. Данашњи наставник живога странога језика, који је рад уснеху из свога нредмета, мора: 1. потпуно да говори тај језик и 2. темељно да понознаје реалије тј. развитак и данашње културно стање тога странога народа. По двоје може се постићи једино бављењем у туђој земљи. То се увпдело и у Француској, чим су се, како ваља, стали ценити туђи језици. Ирви покушаји, да се наставници пошљу о државном трошку у иностранство ради изучавања тих језика и спремање за наставнике, учињени су године 1883., када је послато шест њих да изучавају немачки језик. Прве су године били у Киснахту, близу Цириха, друге године неки у Цириху, неки у Хебу. Уснех њихова рада био је одличан, те се по њихову новратку стало радити на томе, да се једном започета практика више не нрекине. Комора обећа, почевши од године 1884., сваке године сталну суму на ове путне стипендије и од тада се сваке године раснисује стечај, на коме одлучује испит (нисмен и усмен), ко ће отићи. Године 1886. већ је 16 њих било на страни. Питомци имају годишње између 1200 и 2400 динара и накнаду путних трошкова. Године 1894. одредила је влада 30.000 динара за те стипендије. Пошто су успеси све лепши и кориснији, старају се, поред владе, и друге корпорације о стварању стипендиских места нпр. министарство трговине, трговачка комора, неки департмани, па чак и неки окрузи. — „Немачке школе у Паризу" од Е. Шлимана износи значај двају немачких основннх школа у Паризу по немачке исељенике, који тако одржавају везу са народом својим и имају могућности да му у духу његову спреме и своју децу. Даље износи уређење тих школа и статистичке податке. — „ VII оашти збор северних учитеља у Штоколму" извештај је про®. др. В. ШеФера из Дрезде, који је био учасник тога збора и очаран радом његовим. Збор се држи сваке пете године, а на њега долазе наставници краљевине Данске, Шведске, Норвешке и велике кнежевине Финске. На овом збору било је 7000 учасника, од којих је знатна већина женскиње. Збор је држан 6.—9. августа 1895. године. Свега је држато 40 предавања на разним местима, међу која су се поделили учасници. Цосле неких предавања настао би врло жив претрес. Главније теме предавања биле су ове : „0 народним великим школама", „0 историској вези у настави", „0 активитету као водиљи у сувременој наставној реформи", „0 користи типскога представљања у земљописној настави", „0 настави у црквеној историји", „0 цртању као помоћном ередству у настави", ,,0 користи с планом вођених екскурсија", „Метода основне наставе у историји", Треба ли школске писмене радове радити у школи или код куће", „Настава пре подне као најбоље време основне школе", „Положај школе према тежњама друштава за умереност", „Понашање школе према заштити, животиња", „Школсхш вртови", „Ветрење и школска купатила", „Спортови и телесно вежбање у служби васпитања", „0 користи усправнога нисања", „Недостаци у физичком васпитању женске омладине". Претресано је пуно питања о ручном раду — слојду — нпр. : „0

систематској настави женскога ручнога рада", „0 практичкој слојдовој настави", „Педагошка страна слојда, његов поотанак и задатак". — Уз то је приређена ванредно богата изложба учила и ручних радова, школских задатака итд. На послетку су биле разне свечаности за учаснике на збору, на којима су пале значајне речи и певане народне песме свих тих племена из разних покрајина, а исте крви. РеФеренат хвали особито живо учешће женскиња у руковођењу збора, учешћу у дебатама и свему раду, а исто тако тесну везу, која постоји на северу између радника свих гакола, почевши од основне до университета. У одељку Преглед има опет пуно ванредних лепих и корисних бележака. У одељку Преглед књига приказано је 10 разних књига о школи и њену животу. Одељак Каижарство захвата и овде две пуне стране. Као додатак лрвој години овога часописа иде нарочита свеска, у којој су ови прилози : '„ Реформа университета у ФранцусКој и њене историјске иретходне иогодбе" од др. А. Пенлоша; „ Оглед једне реформе университета у Италији" од Н. Форнелија; „Еакав се иоложај у Енглеској заузима ирема нарочитим женским университетима" од Т. Дабиса и „Шведске народне велике школе" од Т. Холмберга. И ако су и ови чланци ванредно интересни, ипак их нећемо овде приказати с тога, што су само за мали број наших читалаца. Л.

ХеИзсћгШ ћТг (1ав Оутна^аИуекеп Негаив§. V. Н. Ј. МиПег. 1Л. Јаћг§ап§. ВегНп 1897. Свеска за октобар. На првом је месту расирава: „Исппт зрелости из јеврејскот језика" од Др. II. Дервалда — питање, које за наше школе нема никаке важности, те се о њему нећемо ни забавити. Одмах прелазимо на за нас важније књижевне ириказе. Л. Цирн (из Фрајбурга у Б.) нриказује другу књигу познатога дела Фр. Иаузена „безсМсМе (Гез §е1ећг1еп ХЈнЛегпсМб аив <1еп г1еп(;8сћеп 8с1га1еп иш1 СтуегзШиеп", које је изашло у другом издању 1897. године. Основни ноглед нишчев и у овом другом издању исти је као и у првом од 1885. године. Писац одбија од себе да је он противник хуманистичкога образов*ања и класичних студија; он цени дух и дела класичне старине, нарочито грчке; он не пориче, да настава у старим језицима и старој литератури, која је за толико време била темељ" нашој научној образованости, још и данас има особите важности за образовање младежи, нарочито што се њоме задобија језично-догично школовање, естетичко-литерарно образовање, разумевање јединства у умно-историском жпвоту и етичко-хумано образовање. Али он додаје одмах и ово двоје: прво, да успех ^гласичне старине не показује правилно и потребно и друго, да се Формално и хумано образоваље може добити не једино тиме, шта више да данас имаде средстава за образовање, којима се код неких природа може више постићи, и он жели школу, у којој би хуманистичка настава такође стајала у средини, али- би се пре свега наслањала на немачки, матерњи језик, и у којој се барем грчки језик не-би више учио, али би