Prosvetni glasnik

НЛГКА И НЛСТЛВА

најмање 19, (овај је наставник болестан и добио | је у овој школској години одсуство) највишв 24 часа, а сви имају и предмете са задацима. Нарочитога учитеља за гимнастику нема, но је предају млађи наетавници, и то обнчно сваки у разреду, где је разредни старешина, у колико се то дало известп. Наставници су већином млађп људи и изипшт су из Шилерова педагигојског семинара. <)н их је готово све сам образовао за наставнике и увео пх у практнчан рад. Да је у овом Факту добар део о напретку његове школе, ван сваке је сумње. Ну ј нарочнто се хвали такат Шидеров при његову ступању у гимназију гисенску. Он је у гимназпји затекао многе старије људе, од којих је сваки предавао својим традиционалним начипом, који се, ј дабогме, није слагао увек са педагогијским начедима. Да је одмах отпочео са радикалним реФормама и гонио наставнике, да се на бол:,е методе ј привикавају, свакако би наишао на отпор, јер где 1 је тај наставник, који неби бпо уверен у пепогрешљивост свога рада'? Ово самопоуздање потиче | ваљда отуда, што је сваки наставник мање шш више самосталан у свом раду, нгго се на узајамност ; у раду веома мадо пази, што готово нема ири.шке за иоде тачно поређење рада и успеха, а што је и контрода државна већином врло сдаба. Ну биди томе ти раздози иди други, други Факат је иеосиоран, да то самопоуздање постоји, и да ту постоји и чак обрнута сразмера, т. ј. да је то самоиоуздање тим јаче, што је наставник сдабији. Према томе би и Шидер, да једрукчије иоступио, дошао у сукоб са тим самопоуздањем. а ту тешко да би што и његов авторитет иомогао, а то свакако неби бидо од интереса но рад у шкоди. Шидер међутим није гдедао у садашњост, него у будућност. Он је оставио старије наставнике, да раде како умеју а исправљао је само оно, што се под таким придикама дадо исправити, а међутим је својим радом у педагогијском семинару створио себи и шкоди боље наставнике, и чим је које место бидо упражњено, бидо је замењено овим снагама, које су биле боље уведене у тајне васпитања и наставе и, које су свикде на узајаман и заједнички рад у шкоди. Тешко је бидо спремити оваке наставнике, ади са оваким наставнпцима постићи ванредан успех, већ није бидо тако тешко. Да раде, и да добро раде, постада је њихова, тако рећи, Фи .зиодогијска потреба. И овде сам сад впдео раздику између самопоуздања, што га има добар радник, и самопоуздања, без доброга иди само са замишљеним добрим радом. Гисенски наставници уживају у свом

раду и њихово се ужнвање јача, кад внде заинтересованост за свој рад. Они веома радо дочекују госта, ноказују му шта су и како су прешди, какве ученике имају и какав се утицај од наставе на њима опажа. Таква готовост и услужност, као у овој шкоди, ретко ће се где наћи. Од госта се ништа не таји, са запста изузетном нскреношћу све му се показује а то се само онде може чиннти, где је доиста сваки уверен, да свим својим сидама врши дужност, не само како може, но како у истини и треба, јер је за то потнуно снремљен. 3. Ученнци. Крајем прошле шкодске године (189"/,) бидо је у припремној шкоди и у гнмназији свега 388 ученика, који су, по разредпма, били

овако расноређени: Ученжка III р. припремне шкоде 37 II , „ „ 27 I „ , , .... 36 VI 41 V 32 IV 36 ОШ 31 0III 29 ПП 28 0II 32 1Л 25 01 19

Свега 373 11о вери их је било 328 евангедика, 25 катодика, 40 израиљћана, 2 без конФесије. Ученици су готово сви из Гисена п окодине. Ученицн су у шкоди вео^а мирни и пажљиви, нарочито у впшим разредима. У нижим разредима седе и кад наставник удази (осим ирвога часа, кад се чита модитва) и кад се нитају. Ово неустајање код мање деце свиди ми се с тога, што би се иначе закдањади ученици за њима. те их учнтељ не би могао увек све прегдедити што се тим стаје на пут дошантавању у шкоди, а и што се мање времена губи. У онхођењу су с наставнпцима веома сдободни, без икакве дрскости. Кад хоће шта да питају, вичу наставника по имену (ВШе, Негг Кисћв иди Негг 1)ок1ог), у вишим само дижу руку. Без питања никако не говоре. Нри издазу нружају руку наставнику и рукују се с њнм, па и са гостима. Ово сам опажао такође само у нижим разредима. Највнше ме је изненадида безусловна посдушност, коју сам посматрао и овде и по остадим немачким шкодама. И ако их наставници обасипају често не баш бираним речпма, нсмевају, па чак и