Prosvetni glasnik
НАУКА И НАСТАВА
87
Часови почињу летњега семестра у 7-15, а зимњега у 8'30 и овако су распоређени; 1. 2. 3. 4. 5. Л. 7-15—8; 8-10—9; 9-15—10-5; 10-15—11; 11-10—11-50 3. 8-30—9-15 9-20—10; 10-15—11-10; 11-20—12; 12-10—1Разреди од IV. немају нрве паузе. Надзорни наставници иазе, да лн су разреди за време науза испражњени. Надзор дола.зи на наставника 4—5 пута недељно једаниуг између часова. Према томе нема дежурних наетавника т. ј. наставници не надзиравају по читав дан. Кад је киша и хладно — б К ученици остају у ходницима. Игре, скопчане са дармом и виком, забрањене су. У дворшнту је грудвање са снегћм забрањено. За време часа је излажење у опште забрањено. Треба пазити на то, да впшеученика не иду заједно у (проход) нужник. Главна срества за одржање реда су навнкавање и одвикавање, прво наступа ако се непостојеће или несавршене особине развијају, друго, ако треба сузбити погрешне нравце духовне радње. У оба се сдучаја захтевају од учитеља стрнљење, истрајност и доследност. Неопходна је, по нравилу, и сарадња родитеља. С тога наставници и извештавају родитеље и позивају пх радп споразумевања. Разредне старешине одређују час (8ргесћз1дшс1е) за примање родитеља. За кажњавање иостављају гисенске инструкције ове одредбе: Без казне би требало да буде; она треба да поправн вољу младога човека, али његова воља не треба да буде одређена казном но моралним законом. Казна треба увек квантитативно п квалнтативно да одговорп иступу или специјалној природи учениковој, пошто ће само тако моћи постићп, да ученик своју погрешку увиди, а неугодно чуство, које се тим јавља, учпниће, да теже упадне у таку погрешку. Ако се казна често понавља губи вредност. При одређивању казне треба поуздано констатовати кажњиво дело, а изискује се и беспристрасност учитељева и обзир на индивидуалност ученикову. Највеће дејство нмају т. зв. Ећгепзћ-аГеп, тј. казне, које иа тај начин хоће да дејствују, што 110 се ученик поводом њихове примене стидети од ученика, од учитеља и самога себе. Такве су казне: моментан нрекид наставе и оштро гледање, покрети руком, махање главом, именовање ученика са и без опомене, кратак укор нлп пријатељско саветовање и упућивање на ред. Усменп укор се појачава увођењем у разредну књигу. С овом се казном чине често злоупотребе. Она је само тада оправдана, ако
је дотична погрешка ученикова таква, да има утицања на владање његово и ако треба позвати и родитеље на сурадњу (нпр. често закашњавање, понављано неодношење писмених задатака и неучење усмених, брбљавост, лаж , неред у књигама, белешкама и задацима итд.), с тога треба увек по увођењу у књигу нзвестити родитеље. Задржавање у разраду (кратко) може се допустити код брбљавих, свађадица и злобних. Из разреда уклоннти ученике у онште се не може одобрити, јер се тим ученик ставља у немогућност, да у настави удедује, осим тога може при хдадном времену и назепсти. — У нижим се разредима може том среству прибећи, ако ученик смета настави н. нр. плакањем, а не може се савладати нн на опомене учитељеве; у вишим разредима само код грубих упорстава; ту учитељ чини у нужди одлуку у име савета, који касније испитује, да ли Је тај ностунак онравдаи и да ли се ученик може вратити у школу. Задржавање у разреду (Аггев!) је само тамо на месту, где је сдобода злоупотребљена, као ннр. код нереда, немара и брзога рада, да би се ученик приморао, даизвршп све што треба икако треба. То се пак може само под контролом учитељевом извести, јер само ће тако бити од дејства. Више ученика не смеју у једној соби бпти. Ове казне треба завести у књигу и јавити родитељима. Затвор (Каггег)) има само симболско значење н са својим појачаним степенима последња Је казна пред нскључењем. У нижим се разредима може само тада применити, ако је ученик навршно 14 годину, ииаче од 0 II., н о том одлучује разредни савет са дцректором. Таком прпликом треба увек задати писменн задатак, којн ће све време испуиити. Писмени се задаци за казну, осим ако треба преписати немарно израђен задатак, не одобравају Телесне се казне могу употребпти изузетно, кад друге не помажу, и то у већим преступима, који се понављају, као што су нпр. пркос, здоба, даж, леност, нарочпто злостављање млађих, мучење животиња, кварење садова и јавнпх споменика, крађа. Она се може примепити код ученика пет најнижих разреда, ади ни ту не, ако је ученик прешао 14. год., а исто се тако пе може применити ии у прва два разреда припремне школе. Казна се ова извршава танким слабим прутом, који је у разредном орману само за тај посао и само се онда износи, кад треба казнити. Казнити се може само на крају наставе. Не сме се кажњавати руком ни песницом. За меру кажњавања је одговоран учптељ, који је прнмени. Ако се преврши мера, учитељ је одго12 *