Prosvetni glasnik

иреглед школеких листова 99

грања о стању наставе у овој малој државиди. Норед онштих напомена о иојединим нросветним установама, иоређења измеђ наставе у Луксенбургу и Француској и рефлексија које се писду намећу ири овом упоређењу, чланак обухвата све чињениде, које расветљују васпитно уређење у Лувсенбургу. Ту се говорп о уређењу осн. наставе,. уређењу јавних школа, о наставнидима, њихову постављању, платама и пензијама. Даље се износи сиетем надзора, Иросветни Савети и њихови састави, говори се о школским књигама и биб.шотекама, и указује се на ирограме курсева за одрасле, ирограме осн. школа и на извесне одлике учитељ. школа. Простран извод из чланка почео је да излази у дедембарској свесци , Учитеља" , а завршиће се у јануарској. У литерарној козерији М. РеШввоп говори о салону г-ђе &еоНтт, а поводом списа Иегге (1е 8е^иг-а о тој интересантној теми. За тим се бави студијом Апс1ге НаПауз- о Бомаршеу, Ес1. В1ге о Балзаку, Ее»га8-а о Хајнриху Хајнеу. Козерија се завршује разлагањима пишчевим о романима Г. ХЈапДегет-а (1ев Беих Шуе») и К. Багт-а (1)е (,ои(;е §оп 4те). * * * Други чланак октомбарске свеске може се сматрати као кратко саопштење о раду XVII конгреса лиге за наставу у Реимсу. Ова се лига бави важним питањем о организацији ваставе за децу која доврше осн. школовање. Сва третирана питања имала су практичан карактер' На овом XVII конгресу расправл>ало се иитање о школским касама за штедњу, за тим о организовању ђачких друштава, о школској узајамности. о професионалној настави итп. ТреКи чланак износи известан број интања, која би служила за израду лекција при полагању про®есорског испита за учитељске и више осн. школе. Ова су питања из обласги литературе и граматике као и историје с географијом. Она су. у главном генерална и дају могућности кандидатима да покажу не само своје жеље, већ и моћ суђења, сиособност композидије и лепоту сти!а. Чланак „ Настава математике у учит. школама од Баига^-а може бити од користи и за српске читаоце. Нисац пзлаже двојаку корист учења математике: повећање знања, и усавршавање корисних Функција духа — пажње, размишљања, суђења и закључивања. Да се то постигне треба умешности у наставника и методичности у раду. Свака лекција треба да је саремљена, увек у везп са претходним лекцијама, да одговара узрасту и умном развићу ученика. Лекције треба да су потпуне, заокругљене, али без сувишности која растојава нажњу, умара иамћење и спречава размишљање. Уз то долази као неопходан услов јасност и прецизност лекција, одмерено и разложно казивање, умерене брзине, како би га ученици могли пратити. На тешким озбиљнијим тачкама треба се нарочито задржавати, како би се олакшало њихово објашњавање. Треба избегавати диктовање и препоручивати деци одличне уџбенике, јер се тиме добнја и у времену и у концентрисању пажње на демонстрације наставникове. Проиитивања су неопходна допуна лекцијама. Њима се ученик учи размишљању д говору, јер није довољно само знати, већ треба умети своје знање изнети на вндик у погодиој Форми. Питања треба да су

јасна и одређена; од неодређених питања много патп настава, као пгго је случај и са нитањпма у којима шфНсИе исказује и одговор. Ученику треб;| оставити времена да се прибере — свако хитање иде на штету разумевања и даје маха нразној брбљивости иза које не стоји знање и разумевање. Лисмени задаци допуњују питања и изазивају у ученика жељу за самосталним радом. Њих треба брижљиво прегледати посебно, а позније објаснити пред свима ученидима, да би боље појмили начин и поступак ири реп^авању овпх задатака. При оцењивању ваља бити строг али озбиљан, уздржавајућн се од сваке ироније, јер се иначе штети ауторитет наставннков и слаби одушевљење и воља у ученика. А Банса1, у чланку Дисиут, еиигода из школског живота у XVII веку и , иоказује положај, и избор учитеља за ниже и више школе, и тиме посредно и стање саме наставе. У нижим школама погађалп су наставнике годишње, као служитеље, а за више школе дисиут је одлучивао, који ће од нријављених кандидата бити изабран. У 81с1егот-у ннр. оваки диспути били су врло озбиљни, јер се од кандидата тражило да докаже своје знање. 1077. године међу члановима исиитне комисијс било је осам доктора теологије, десет адвоката, нет доктора медицине. 1691. год. овај број је сведен на четири члана: два адвоката, и ио један доктор теологије и медицине. У цонеким местима било је диспута чак и ради избора наставника за ниже школе. Чланак ,. Настава и васиитање одраслих у деиартману Ла Манги " извод је из извештаја, што га је написао инспектор академије Б. Непеб. Писац се у почетку жали, да деца но свршетку осн. школовања заборављају сем читања н писања скоро све, што су у школи учили. Само природе јаче обдарене завршавају извесно уско знање: у осталих брже се заборавља но што се научило. Инак иза свих рушевина знања осгаје у иојединих младића жеља да одрже што су научили, и да поново сазнаду што су заборавили. Они оеећају да им то треба као људма и као грађанима. Они *' долазе својим бившим учитељима и траже упуства у ортограФији, рач_Ј г ну, цртању и читању. Тим појавама треба се користитн, јер знање се најлакше тече, кад долази непринудно, као задовољавање радозналостн и жеље за сазнањем. У Ла Маншу се тако и радило, и наставници су хтели омилити учење. Нарочито се пажња поклањала читању одличних иисада: Хига, Ламартина, Абу-а, Еркмана-Шатријана, Тијера, Мишлеа и др. Сво се примало вшпе осећањем но размишљањем, шта више озбиљне расираве из разних наука нису имале ревносних слушалаца. То је понајпре долазило од ненавикнутости на научну Форму исказа, јср саме идеје имају велике иривлачности и за најслабије умове. Главне су препреке стварању курсева и њихову посећивању : даљина п растуреност станова ио селима, индиФерентност за. учење и тежња ка каФанском животу. Томе се може стати на пут заједничким радом учитеља и општинских управа, а тога често нема, највише кривицом ових последњих. У Ла Маншу курсеви за одрасле епојени су са народ. конференцијама. Ту се ирошпрује наставни материјал, обучава се омладина агрикултури, ветеринарству, хигијени, обичној медицини. физици п хемији у