Prosvetni glasnik

132

нлука и нлстлва

би се рећи да су игре толико старе, кодико и род човечански. Гимнастичке игре, употребљене у циљу систематскога развитка теда н ојачања његове снаге и издржљивости, сретају се тек код кудтурних народа; а народн иижега ступња развитка вежбају тедо само у циљу рата и дова. С већом кудтуром и телесна су вежбања добијада савршенији обдик. Ход, који је физичко велЈбање до сада прешдо, могао би се овако представиги: Најпре сурови почеци забавних п ратничких игара, какви се и данас внђају коД некултурних народа; затим иоступии развитак до сјајне периоде под Грцима и Римљанима; иотом опадање и изметање у занатску атдетику, губећи општи значај и сдужећи само на задовољство као циркусне и позорипше игре. Уноредо с увећавањем богасгва старих кудтуриих народа, увећавао се и дуксус, већа угодност, мекушност п слабост. Старе су културе закржљаде и проиаде; требало је да прођу многи вековн па да се развију и уздигну нови културни народн. Најновнје доба даје нам наде на обновљење такве гимнастике, која би одговарала циљу општега васпитавања. Поред гимнастичких и вештачких игара, старн су народи цениди и забавне игре, као слободна и пријатна занимања и кретања, која освежују п окрепљују и душу и тедо. Оне забавне игре, које подстичу кретања у свежем ваздуху, могу се сматрати као почецн гимнастичких вежбања, који потпомажу тедесни развитак у деце и омладнне; такве су игре лоптом, нграње ораја, котрљање обруча, нграње у коло (пдесање), вптдање нтд. Код духовнпх забавних игара потребно је посматрање, расуђнвање, рачунање, са чега су врло подесне да утичу на развијање умних и душевних способносги код деце; такве су: грађење кућица, играње дутака, играње пиљцнма п коцкама, разна погађања (тако-лијо, тура-азија...), загонетања итд. Забавннх је игара било код свнју старнх кудтурних народа; често се н данас находе разне ствари, Фигуре и играчке, које су код њнх употребљаване у играма. Адн н у овом иогдеду стоје Грци на првоме месту. [[итересно је, да се међу дечјнм играма код разннх народа, н старих и нових, опажа ведика сднчност, која изненађује. Најирострањеннје данашње игре доптом, пиљцима и коцкама находе се поуздано код свију старих културних народа, па још и у незапамћена времена — .у нредисторијско доба. Истина, о дечијим, гимнастичким и забавним играма код народа пре Грка и Римљана, познато је мадо поузданих података; ади и то мадо до-

вољно показује да су па појединим местима неговане у већој мерн. У крају, најстаријем по цивилизацији — у Егииту, не зна се поуздано је ди бидо и каквих гимнастичких вежбања и игара; ади се зна, да је иостајада засебна каста војника, која се вежбада оружју и бранида државу. Васпитавање деце у Египћана бидо је оштро; навнкавади су их на издржљивост и суровост; деца су ишда готово нага боса и гологдава, а храниди су их што простнјом храном. 0 забавним нграма старих Египћана могдо би се већ више говорити. Као ноуздано може се рећи да су имади игре доптом, коцкама, кунама, обручем, масивнии кугдама каменим и дрвеним... Њихова игра камичцима на дасци, подељеној у поља (у обдику шаховске даске), пренесена је и у Грчку. Често се, придиком ископавања, уз дечје мумије паходи ведики број играчака: лутака (по каткад с покретним удовима), Фигура разних жовотиња од дрвета, купа, коцака, камених и дрвених доната и других. • Египћани су у опште јако ценпди дечје игре. Као најбољи доказ за то може иосдужити Пдутархово тврђење, да је деци бидо донуштено да се могу играти у дворнштнма освећених храмова. 0 Вавилоњанима и Индијанцима мадо је података, из који би се могдо закључивати на игре и телесно вежбање. Ископавањем Вавилонскога дворца Нимродова нађене су бронзане коцке за играње са здатним тачкама, утиснутим на странама у место бројева. Мнсди се да је ова игра, као и мпоге друге, пренесена у Египат из западне Азијо . У старнх се писаца помиње да су Египћани, Индијанци н Кпнези водеди игре доитом и „тутумиша" (ВШн1екић). У Инднјн, подељеној на касте, једини војници, створени „из груди и руку божјих", беху обавезни да бране државу. Индијанци пак не беху никад народ, који би се одликовао физичком снагом; неговао је нарочито трговину, занате н науку. У мудрим изрекама и посдовицама старих Кинеза види се обраћање пажње на физичко васпитавање. , Гледај, да ти је спољашиост светда а унутрашњост чиста"... „Онај, који је у стању да издржи највеће невоље, најдостојнији је да буде заповедпик људима"... „Деца ван школе треба да разведравају и одмарају свој ум ручпим посдовнма и телесним вежбањем"... 0 гимнастичким играма више је извесности код старих ТТерсијанаца. Задатак васпитавања код Персијанаца, састојао се у томе, да се за државу*спреме ваљани гра-