Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

163

Неколики занимљ. статистички иодаци заслужују пажњу. Тако је било: У 1896. години : У 2 среза 60—64°/ 0 који су иоказадп рђав успех „ 4 ,. 45 49 / 0 „ „ „ „ „

30—45°/

У 1885. год. било је само 5 срезова у којнма је било 0—34%, којн су показали рђав усиех. У 1887. години : У 2 среза 4% показали су недовољан ресулт. 1 7 П 1)° V А ' Г) ° ° / 0 ' " " " " У 1895 години : У 22 среза 4% показали су недовољин ресулт.

_9°/ V / п

У 1886. 21% рекр. имали су врло рђаве оцене, док је 1895. год. свега 4% имало те исте оцене. 1886. год. 25 срезова показују 25°/ 0 врло добрих оцена, док у 1895. год. 60 срезова показује исти број врло добрих оцена. Број рекрута са врло добрнм оценама износио је 1886. г. 17% а 1895. г. 24%. Овај однос важи и за оне рекруте, који су учили само основну школу. У 1887. г. 17% рекр. посећивали су в. школе. „ 1895. „ 19% „ „ „ „ У 1&87. г. од 100 рекр. с вишим школ. 68 имало је врло добре оцене. У 1895. г. од 100 рекр. с вишим школ. 73 имало је врло добре оцене. У 1887. г. од 100 рекр. без више школ. 9 имало је врло добре оцене. У 1895. г. од 100 рекр. без више школ. 12 имало врло добре оцене. У 1895: год. од 27,342 рекрута било је: 81% с оценом 1 или 2 у читању,

30% „ 56% „ 10% „ 63% „ 10% „ 46% „ 18% „

4 „ о „ „ 1 „ 2 „ иисмен. саставима, 4—5 у писменим саставима, 1—2 „ рачуну, 4 о )) „ 1—2 „ грађ. поукама, 4 п

Испити рекрута и подстакли су 'кантоне, који се сами брину о својим школама,. да руководе наставу што боље. Сем осн. школа, иродужних, секунд. виших и средњих иостоје и др. различне школе час обавезне, час Факултативне : индусгријске, за цртан.е, трговачке, недељие, вечерње, иоаовне итд. Оне се све зову школе за усавршавапе. Но ипак иостоје и специјалне школе за спрему за испит рекрутски, које, су где-где обавезне а по некад чак и с војничком дисциплином. Треба још и то напоменути да испити рекрутски не дају овима никакву прнвилегију. Једино што им се росултат иснита уписује у војничке књижице — и то је све. После чланка о народном образовању, о коме смо напред говорили, штампан је извештај Негујеих-а, члана мед. академије о наставиицима којн су највшие припомогли увођењу калемљења богиња у школи. Како у Француској не постоји закон о обавезном калемљењу богиња, то известилац тражи да се уреде лекар. ииспекторати поради акције на предунређењу ове опасне заразе. Најпосле долази беседа г-ђице Ђепг&е ВИШец, ироф. у Кинетовој школи за младе девојке. Веседа је држана 31. Јула 1897. год. нри раздавању награда. Иошто је исказала своје поштовање усиомени ЕЈ. (Јите):-а, госпођица ватрено браии потребу жен. васиитања. Оно ствара у женскиња осећање дужности и спрема их за частан жпвот. То не сиречава рад женин, као домаћице и мајке — на против, умни нерад, недостатак знања удаљује жену од њених дужности и вуче је к бескорисним уживањима и кокетерији. Право образовање чини живот сношљивијим: у место да јадикује збот његове ирозаичности, умне жене гледају да радом понраве ружне стране живота. Васпитање чува од греха и подижући достојанство, изазивајућн јако осећање части указује жени известан морални идеал, којим она оживљава свој дом. Иоред рубрика: истамаа и књиге, хроника осн. наставе у Француској, и весник из иностранства у овој свесци штамиана је козерпја о обрађивању земље и библиографија основне наставе за 1896. год. Ј. Прод.

Т1

0 В Ч Е Ж

ГЛАСОВИ 0 ШКОЛАМА

Школе у Русији Министарство просвете бави се иројектом, којп се састоји у оснивању новога типа школске наставе, са осмогодишњим курсом, Једна је година ирииремна, нет година за општу основну наставу, а остале две, да се употребе на иољоиривредну наставу. * * * 1. септембра 1897. године образовало је министарство иросвете нарочиту комисију, која се бави увођељем обавезне шшолске наетаве. Њој је циљ, да увери

народ, да успеси у индустрији и привреди не стоје само под утицајем вере, већ да зависе и од општег образовања. Разлика у раду елементарно образованога и једног необразованога радника, заиста је велика. У Америци се сматра, да рад једног радника вреди за годину дана 1900 долара, а у Русији он вреди 380 долара. Средства за годишњу зараду стају у Америци 380 долара, а у Русији само 120. Елементарно образован човек зарађује 20—30 процената више, него један неиисмен човек. Дарско руско Технцчко Друштво има сада 37 својих еиецијилннј школа, у којима уче 3336 рад-