Prosvetni glasnik

197

у жикоту буду здравија и сретнија. Да јс среће тако би и требадо да буде. Паметнији и школованији .вуди треба да умеју упутиги децу да иођу путем на којем Ке највише среће убрати. Али прилике су нашег друштвеног п државног живота тешке, па је мучно даиас бити прави учитељ; тешко је примити на своја пдећа бриге толиких сиротних породица, тешко је руковати њиховим подмдатком; јоЈи тсже јо од њих сиремати марљиве н савесне др;кавне раднике и самосталне грађане. Истина, навика на рад савлађује много, ако не све, ади оиет иознато је, за немаштнну п небригу тешко је наћи метода, да људи постану сретни. Сто мпсли дуга ие плаћа, веди наша народна изрека; а ми се сваког даиа, тако рећи, боримо мншљу, како ћсмо се својих домаћих оскудица ослободити. На првом месту, ваља норадити, да је наставник сретан и задовољан, па да прегне свом спагом да н овај мади свет око себе начини, колико може, сретним. Ну, ово је питање државно, па нека се о њему државницп п иобрину у интересу нанретка народие омдадиие. Наставник ваља да високо стоји у морадном, материјадиом н духовном погдеду па, сав посвећен свом пдеменитом задатку нриђе ученицима као савршен учитељ, и да их иодиже, васинтава. С Наше је озбиљно мишљење : да још ваља много мисдити и много радити, па да нам средње шкоде буду истинске шкоде. 5. Кад посмотрпмо остаде папомепе у табдици трећој, о којима посебпо не говорисмо, намеће нам се озбиљно нитање стадног шкодског декара и хигнјеничара. Многе бн бољетице у зачетку свом престаде, а можда не би ни настаде, да имамо човека стручна, који би на време, у првим појавама и зачецима, стао на нут невољама, а уиутио израна, живом речи, да омдадина буде поштеђепа многнх греха дечаштва и мдадићства. Оно не би био сувншан трошак ни у којем случају, ваља само узети обнчпо на ум, како се у нас брзо троши живот школовањом. Каодаје дошло времо да се сетимо оне просте народне изреке: „немој синко, много учити, од многе иауке може се полудстн." Да, тешко је, врло је тешко, укдонити се од природног патријархалног живота, а оиет умети наћи поуздане нутање у животу данашњег школовања. оа то је, збиља, шкодовање од велике бриге како нростом свету тако п образованим, шкодоваипм за ту струку позваним људма. Кад човек увиди где лежи неко здо, досећаће се како ће му доекочити. Тако је бидо и у нас. Чим смо опазили огромаи број учепика без прибора, одмах смо пм више иочели раздавати из до-

бротворпог Фонда : хартије, нисаљака, иера, мастила, на и новаца за куповање других потреба. За тим се директор нобрннуо да се учионице чешћс неру и боље чисте. Тако исто ваљало бп ио свакој школској згради, и по ходницима, спремпти пљуваонице; око нећи поставити шнанске зидове; нзмеђу редова скамија оставити довољно размака да се ученици дако мимоидазе; скамије одмаћи од прозора због хладпа ваздуха, и увек их окренути тако, да светлост ученицима нада с деве стране. Најгдавннје је иак, да се једном за свагда утврди: кодико ученика према здравствоннм обзирнма може стати у дотичну учионицу, иа и тај број у иочетку школске године но треба попунпти,јер се редовио у Београд вшне досели преко годпне учеиика нсго шго се одсели, али тај број обичпо варира само за шест ученика. У овој првој статистици много је шта нрсвиђено, а требадо би да сс издвоји иди дометне, као у рубрици код очних болести, треба засебно ставити кратковиде од остадих, а но могућности и болест тачно назначити; за тим добро би бидо пребројати, кодико се пута ученицн месечио нреоблаче и без сумње још више ствари, чија се нитања, како где, сама од себе наставнпку намећу. У колико иате ученици од школских неприлика, у толико исто и наставници, отуда се ваљда нигде не јавља толико хроничних катара у бронхијама и ндућима као у нас; тиме се придружује нервозност, главобоља и ваздан којешта друго. За то бп било онравдано да се сви наставници изједначе по броју часова, јер главна тешкоћа рада јесте у школи. Да хигијенским правилима једно школско здање одговара никад га неће решити сам архитекта него тек у сиоразуму с хигијеничаром и наставницима. Само ће онда гимназија, на и остале школе, поћи правидним путем, кад се ирестане гдедати на количину ученпка и школа већ само на каквоћу. * Од ведике јо вредпости по свакога кунање, а за пашу изнурену београдску младеж двогубо. Да сс то нитање реши, нотребно је нодићи куиалнгита. Како у Иеограду пма много ученнка н ученнца, то бн се могло саградити нарочито једно купалиште за мушке, а једно за женске, и то новцем разних нросветних Фондова намењених београдским ученицима, а ученици би плаћали абонман н брзо би се с интересом зајам вратио. Наставник гимнастике могао би обучавати ученике у пливању. Гимнастика се сама од себе препоручује, а ми бисмо највише били за шведску и за енгдеске