Prosvetni glasnik

198

игре. За ученике виших разреда могле би се увести и Физичке утакмице, где би се за награде трчадо, скакало, хрвало, бацадо камеиа, трчадо халку, наравно пешице а не на коњу као у Далмацији итд. При простим народним играма дубоко се уднше и свн органи лодједнрко крепе, за то у носледае време радо нх попово уводе у обичај. У опће свечаности, не само гимнастичке, вапредно уздижу дух дечји, соколе нх и привикавају на друштво, које ће им сваки ваљан рад Заслужно ценити, али тих установа, за сад, у нас нема. У великим варошииа деца се истог доба битно разликују у многом чему од сеоске деце, нарочито по тежини, што се позитивним мерењем утврдило. Чист сеоски ваздух, па макар гора храпа, ислисује на дечјем лицу свежину и снагу, варошка су деца чешће журава, малокрвна и млитава. Многобројна испарења, затворепа дворпшта с тешком разменом ваздуха ремете унутрашње Физиолошке радње, а сиољно се деца одликују учмалошћу. Да би бар у неколико поправили ове штетне десетомесечне утицаје, које школа за време учења чини, кад је ирате још домаће и варошке неповољности, на западу се удошавају феријалне колоније, те изводе клонулу децу у чисте планинске пределе, да се неколико даиа освеже за време велика расиуста. Имућнији родитељи сами се брпну за окреиљавање своје деце, водећи их о Ферпју изван варошн, а за сиромашнију децу брину се нарочпта друштва, која целе године ирикупљају нрнлоге на разне начине. Кад дође време поласка сваки се наставник упути од прилике с десеторо деце, с послугом и опремом на одређено место. оа Феријалне колоније никад се не бира бања, јер ту је жагор, који не да деци да се смире и да само у природп уживају, него чезну да се и сами људским уживањима придруже. Пред полазак лекар је дужан децу прегледати и саставнти друштва. Примају се, у главном, само изнурена деца, а иначе потпуно здрава. Тсшке болесннке шкрофулозе, туберкулозе, јаких очних запаљења, цурења ушију, кожне заразе, надавице, хореје и контагијезне грознпце (макар била само и у породици) не смеју се повестп. Ирнмљена деца треба да су добро опремљена с оделом. Стаиови брдски треба да су сухи и чисти. Као норма тада се-тражи 10 кбм. на једно дете. Хране морају имати довољно, да је јака а проста. Врло је добро да пију што више млека, алп и скорашња меса најмање 4—5 пута ваља им искухати или испећи. Мушку децу треба у свему одвојити од женске деце. Дневно време од 6 часова изјутра до 7 у вече треба у главном нроводитн у игрању, куиању, гимнастнци, одмарању и јелу. Си-

стематско обучавање не може се донустнти, него узгред говорити паучно само о ономе шта се види. Сва се носматрања после одржаног кампирања слажу да се деца видљиво тргпу у растењу, и но> иовратку кући миого слађе једу и у свему боље напредују. Дакле, с хпгнјенскс стране ова се установа само може нскрено препоручитп. У Србији због разноврсне конФигурације земље много има дивних предела, где би се деца науживала у природној лепоти, а при том би се довољно и лако набављала храна. На Еопаоннку је, на прпмер, особито згодно, за одраслију децу — због удаљеиости од железнпце пнје за малу децу што има бачија, стругара па и села са свим близу. Зграде би се могле подићи врло јсфтино , јер има изобилно камена и грађе дрвене. Овде узгред нек јс напоменуто да бн требало те зграде да буду простране и нарочпта одељења одредити за екскурзисте, којн би ради студија желели ту неко време да проведу. Ђ. Милијашевнћ и С. Тројановић.

ГИМНАЗИЈ А У ГИСЕНУ и СРЕДЊЕ ШКОЛЕ У ХЕСЕНСКОЈ (НАСТАВАК) Примср. У историји ће се појам о сеоби народа и њезнном узроку известп из сеобе из грчке и римске историје, нз сеоба из средњега века, крсташких ратова и исељавања у Америку. Последњи је п најважнији задатак наставе вежбање , што се научило, треба и умети (Даз Кеппен ји Кбпнеи нпшш(1е1п). Ако нове представе треба надовезати на старе, то мора ток представа бити брз и поуздан а то се неће моћи иостићи без иоетојанога вежбања н примене. Учитељ мора тачно водити рачуна о току представа код ученика, и где год опази тешкоће и запињања, доскакати им поновним репродукцијама. Све врсте задатака, ученику постављених, завршетак су учитељева рада. Тежиште је настави у школи, а задатак је домаћега рада, да учврсти, увежба и иримени, што се у школи паучило. Задаци, којн се бсз туђе номоћи нс могу решити, ие смеју се задавати, при том треба што је могуће више индивидуализовати. Сви писмени домаћи радови морају бити од учитеља иснрављени и оцењени. Неопходно је иотребно срество свакога учења ионављање. Понављање је двојако, нлн се сав ма-