Prosvetni glasnik

204

Немачки језик треба, у нижим разредима, по пракилу, да предаје учитељ латинскога језика. У опште се ирепоручује, да језиковно-историјска насгава буде, у кодико је могућно, у једним рукама". т ) У прошлој години школској (1896/7.) лектира је била .овако расиоређена у гисенској гимназији. ТЈII. Чландп из треће читанке од Мазијуса; Шилерове песме: Баз ВЈе^ен1'ев1, (Лоске. Хердеров еп Цид; Уландова драма Ернст, херцог од Швапске; Шилерова драма Видхелм Тел. 0II. Из средње-високо-немачке литературе : 1 )ег КЉе1ш1§'е пб!; одабране песме Валтера фон дер Фогелвајде; Гетеов егг Херман и Доротеја; песма и чланци из Мазијусове треће читанке. 1ЈI. Чланци из читанке за впше гимназијске разреде од Шеске-а. Укратко се прелази: Лутер, Ханс Сакс, народна пес.ма, црквена песма, Опиц, Гочед и Швајцарцн. Клоишток: оде и Месијада (одабрани делови). «1есинг : Гасправе о басни; Мина од Варнхерма, Емилија Галоти. Мис Сара Сампсон п Натан Мудри ртаИш. У1аокон и Хамбуршка драматургија (одабрани делови). Шекспир: Макбет и Јулије Цезар рпгапт. 0 I. Гете: Истина и поезија (у деловима). Гец. Егмонт. Ифигенија. Песме. Шилер : Газбојници (преглед). Дон Карлос. Валенштајн. Месинска невеста. Песме. Лирика 19. столећа. Тумачење чланака из Хикеове читанке. Психологија у вези са лектиром из лепе књижевности. Матерњи је језик средиште настави, вели Шилер 2 ), јер се целокуиаи процес мишљења изводи у њему које директно, које индиректно, израз мисли и чустава њнме се служи, и цедокупаи се резултат васпитања и наставе најпотнупије у њему оличава. Од осталих се иредмета разликује у том, што јје но себи разумљива н неопходна претноставка за сваку наставу. Учи се природним путом, слушањем и говорењем, дакле подражавањем, практичним вежбањем и непрекидним навикавањем, у вези са пажљивим примањем чулнпх опажаја. Садржине пуна говорна вежбања су једина срества, да дух и језик учеников брзо, поуздано и свестрано образују. Средиште пак пастави матерњега језпка је лектира. Шнлер износи као велику заслугу /'. Н. ') В. 1Љгр1ап /и г сНе Оутчшеп. Стр. 46. Исти је готово специјалии плаи и за немачки је:)ик у реадним гимназијама. В. ЈЈеТ жр1ап јиг пле ЋеаЛдутпаагеп. Стр. 4—6. Разлика је у том, што се у реалиим гимназијама од 011 читају већи комади из епских и драмских класика грчких у добром иреводу, и што се не учи средње-високо-немачки језнк. 2 ) Б. ВеНШег, НагкПтоћ (1ег ргакЉсћеп Ра Јадо^Јк. Стр. 508. и даље.

ШесЈсе-и, што је у својој књизи,') која иначе има доста ствари, што се не могу одобрпти, истакао п за средње школе овај прости прпнцип, који за основну школу већ давно није нов. На лектири ученици уче слушати и говорити, читати и писати н само се с помоћу лектире могу све ове радње у истп мах и једна норед друге вежбати и развијати. Како се лектиром, у почетној наставн, подази од слушања, па предази на говорење, а од говорења на чнтање и писање, показао је Шпдер врдо депо на једном примеру (нрича о Фрндрнху II. н његову пажу) у својој „Ирактичној подагогији". Поступци су ови. 2 ) 1. 1. Поставља се циљ. Тнм се изазивају ПОтребни редовн представа, који су погодни за вежбање новога, градива а уједно и пажња ученичка за то градиво. (Тако је н. пр. наставнпк у IV хотећн да прочита с ученицима Т>је (1геЈ ЈпсИанег од II. Ленау-а поставио прво питање: У којој је земљи велики водени тадог, који долази од силних киша? Где су ведике реке и водопади ? Ко живи у тој земљи? Ко су урођеници ? 0 њима ћемо сада нрочитати иесму Никоде Линај-а). 2. Књиге су ученичке затворене. У VI, а но нотреби и у вишим разредима (нарочито ако чланак није сувише дугачак), најбоље је, да учитељ, пошто је изазвао заинтересованост ученнка, прво сам исирича ириповетку^Ово се нреноручује с тога, што ће се па тај начин прича моћи лакше придагодитп схватању ученпчком, пошто нема онога строжег и странијег обдика као штампана прича. У причању се учитељ обраћа у првом реду опажању п Фантазији ученика, (очигдедно- и живо иричање) али се не сме ни на мишљење п образовање чуства заборавити (истицање важнцјега над споредним, унутрашња учешћа учитељева у догађајима, што их износи). Ако учитељ није кадар својнм прпчањем све то да постигие, то је боље, да причу прочнта или да ученицима, да је прочитају. 3. Тумачење приче п разговор о њој. Питањима се учитељ уверава, да ли су ученици схватили приказанн им догађај у гдавним потезима. Главни је захтев овога схватања целине краткоћа и одређеност; опо не треба да садржи више од једне гдавне и до две, највише три, споредне реченице. 4. Целина се раздељује према својим саставним деловима и према стилистичном току мисди. ') В. 1{. II. Нгеске, Оег (1еп(:8с1|е 11п1етсћ(; аи4' (1еи(;5сћеи буитаајеи. 1842. Ново издања Вејргј^ 1872. В. и његове читанке. -) В. ЗсћШег, 11. (1. р. Р. Стр. 312. и даље.