Prosvetni glasnik

иреглед шко.?

Тај одбор од 30 чланова састајао се седам пута и за поједине нредмете призивао је нарочите референте. Из тог извештаја ваља иоменути ове одлуке: а. ученик, који је с повољним успехом свршио; који било разред па прекинуо учење, може се без испита нримити у исти разред, ако прекид није трајао више од године дана. Ако жели да ступи у који од вишпх разреда, мора нолагати пријемни испи-т; ако пак хоће да стуии у старпји од свршеног разреда, може се примити без исиита из оних нредмета, из којих има бар добру оцену. Опширно се имају иснитати они ученици, који инсу сврпшли коју било јавну школу, и они који нису нвдолу посећнвали дуже од годпне дана. Нарочито морају полагати пријемни испит они ученицн, који долазе из школа, где се нредаје на ком другом језику_ б., на пријемном испиту испитачи су наставниди оног разреда, што иретходи разреду, у којп ученик жели да буде нримљен. Ако је који од поменутих наставннка међутим премештен, иснитује његов друг по струци из наралелног разреда, ако таквог разреда има, иначе наставник, који је тај предмет прошле године предавао. Ако је ученику из којих било разлога донустило Министарство, да се испита у току а не у почетку школске годнне, испитују наставшшп оног разреда, у који ученик жели да уђе. в., пријемни се испитн држе у ночетку школске године. г., иснит се мора држати у одређене дане, а никако се не сме развлачити; цео иснит мора се свршитн највише за два даиа. Усмени иснит из иојединих предмета не сме трајати дужеодпола часа; само исиит нз старокдасичних језика треба да траје и то усмени један час а писмени — превод на матерњи језик иола часа; — иисмени испит држи се пре усменога. д., ако учепик на пријемном испиту покаже слаб успех из једног или из више предмета, исинтна ће комисија ирема показаном усиеху му а с обзиром на тачио

К 0 в ч

НАСТАВА И ЗАМОРАВАЊЕ*)

Између разних метода за мереље заморавања, изазваног умним радом, без сумње је најпростији н најпоузданијн метод проФесора 0-пг.ч1>асћ- а. Његов се метод у главноме састоји у овоме: Кад се врхови гаестара ставе на кожу, — најбоље на образ, на јагодиду (Јосћћет), због јаче осетљпвости — осетиће се оба врха нарочито ирп ширем размаку шестара; ако ли је размак врхова релативно мали, осећаће се само један врх, ма да оба врха додирују два разна места на кожи. Ова је *) »ЕгтМип&бшевзипЈгеп ап 8сћи1егп (1е .8 Хоиеп &утпаз1ит8 т ВагтнкасК;', уоп 1)г. ЂиЛтд \Уадпег, ВегНп, 1898. (ћ. ГгапкћиЧег 2еИип^, Рећг. 1898.).

листова 17

пронисано научно градиво за сваки разред одредити, у који се разред нспитаник може примити. ђ., предмети из претходног разреда имају се испитати у свом нотнуном обиму. Предмети из ранијих година испитаће се у толико, у колико је знање тих предмета ученнку нотребно, да може разумети и наставити поједине иредмете и целокупно учење; овде дакле не треба улазити у појединости а то не треба ни код оипх предмета, који се шире с помоћу концентричннх кругова. Морају се исиитати. онн предмети, који су у неколико завршенн у ком нижем разреду. Иосле свега тога долазн детаљно израђен ирограм свега, што се за који разред из сваког предмета има знати на нријемном нсииту за виши разред. 6., у „Иротоколу археолошке комнсије за аустријске гимназнје" износи се рад те комиспје у 1896. г. којој је задатак, да стручним саветима помогнс очпгледној настави у гимназији. III. Смесице ПроФесор А. Романовски у Черновнци онисује свој пут у Кембриџ 1896. г. Инглески университети у ОкСФорду и Кембриџу ириређују сваке године — у иарним гоДинама Кембриџ, у непарним Оксфорд — „летње митинге," на којима се држе популарна иредавања из свнх грана науке, да би наука продрла у све сдојсве народа. Сви, што су жељии иауке, - додазе на та предавања, посећују их и врло многе женске. На те митинге долазе људи и с континента. ПроФесор Д-р Ј. Симон износи у некодико уноредних напомена о штнву у Омиру, наводећи, како пма ц данас људи на острвима Тихог Океана, код којих н сад владају неки од оннх обичаја, што их још Омир описује. (Врло би благодаран лосао био, кад би који Србии потражио у Омиру места, где се говори о оиим нрастарим обичајима Јелина, којпх и данас има код ('рба.) IV. У „књижевном ирегдеду" ириказују се неколике школске књиге и важнији чданцн из школских извбштаја за 1896. Ж.

е ж и а

истина одавно позната; ио проФ. Гри.збах је ноказао, да моћ нашега осећања два врха опада по стуињу заморености. Оба шестарска врха може одморнији човек осетиги у много мањем размаку њиховом, него заморнији. Гризбах је свој метод применио код ученика на тачио мерење заморавања, које долази од паставе. Мерење је предузпмано ие само у радним школским данима, пре и после часова, пего и у данима када се иије у школн радило. У школекпм данима показало се дајекод свију ученпка, после појединих часова, размак шестарских врхова бпо већи него пре часова; нпр. ако је ученик пре почетка наставе могао тачно осетитн два врха у размаку од 5 милиметра, после ирвога часа већ 29*