Prosvetni glasnik

220 у о в ч у б.шзинн Католнчког универзитета основаЈ.е се „ТмнИу СоПеце" за католнчке девојке, ко.је су навршнле 17 годнна жнвота, а свршиле су вишу школу или ноложиле иријамнп испит. Ученице тога завода, којнма ће управљати сестре од „Нотр Дама", моћп ће добити титулу „Васса!аигеи8", па и титулу доктора филосоФије. Доб.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Нови богословскн уџбеник. — Услед дреке потребе да наша Богословија што ире дође до ваљаних уџбеника, којих она у садање доба има врло мало, блаженоупокојени Митрополит Миханло иостарао се, да се та осетна празнина по могућности и смотрено што пре попуни. С тога је по жељи пок. Митрополита пало у дужност пређашњем Епископу нишком, а садашњем Митрополиту господину Инокентнју, да он припреми за штампу „Догматичко Богословље". Тога ради Архиепископ је с рускога нрсвео и за ученике наше Богословије удесио књнгу: „Хришћанско Догматичко Богословље" које је нанисао чувени руски Догматичар Мптрополпт Макарије, и које се као уџбеннк употребљава у свима руским духовним семинаријама. Овај превод је прегледан н одобрен за уџбеннк од стране Архијерејског Сабора. V. Министар просвете и црквеннх послова пак решењем својим од 5. марта ове годиие одлучио је: да се ово дело о државноме трошку штамна у 500 примерака.

Одбор за издавање Вукових Списа одлучио је, да се приступи штамнању оних народнпх иесама, које су или нздате на свет но смрти Вуковој (књига V и књига херцегов. жен. песама), или сачуване у руконнсу у Вуковој посмртнини или преписане из Вукових рукописа у НеЈрограду. За уредника овога иовог издања Одбор је био одредио свога члана г. Љубу Стојановића, који је ову књигу већ спремио за штампу. Према оваком предлогу Одбора за издавање Вукових дела, г. Минпстар је решењем својим 29. фобруара ПБр. 3892. одлучио : да се иета књнга „српских народних песама" штамиа у 3000 примерака, истим словима и у истом Формату, како су штампане и прве четири књиге државнога издања. Управи Државне Штамнарије преиоручено је, да се израда ове књиге одмах узме у посао.

Десет заиовести за учитеље. Историја нам је педагогије сачувала доста примера, у којима се нокушавало, да се у неколико правила изнесу сва најважнија упуства за учитеље. Прнмера ради навешћемо ЋаТе-ова (КаИсћшв 1571.—1635.) правила: 1. Све по реду и но току нриродном. 2. Само једпо у један мах. 3. .Тедно често поновљено. 4. Све прво на матерњем језику. 5. Ншита силом, 6. Нишга. нека се не учи на памет. 7. Једноличан рад у свем. 8. Прво ствар, па онда њезине начине и облике (нравила без градива чине збрку у глави!). 9. Све треба самостално извести и искусити. - У најновије време покушао је познати амерички иедагог РагЈсег, управитељ учитељске школе у Чикагу, да на слпчан начин, у десет правила, названих десет заиовеети за учнтеље, изнесе све наглавније услове,

е ж и Т1

којима се ујемчава усиех у васпитању и у наставнЕво тих правила: 1. Учитељ треба да нндивидуалише што више може. 2. УчитеЛ) треба да улива вољу н л,убав ка раду. 3. Учитељ треба да је у пријатељском бдносу с ученицима. 4. Учитељ треба да ра.ди на увођењу цртања, моделовања и осталих запостављенпх ггредмета. 5. Учитељ треба да уџбенике употребљава само нрн ионављању лекцпја. 6. Учитељ треба ученнке да вежба у мншљењу и да их научи, да одговарају на нитања свошм речима, а не речнма из уџбеника. 7. Учитељ треба да избаци из тпколе свако карање, псовање и ухођење. 8. Учитељу треба уступити што је могућно већу слободу у настави. 9. Учитељ треба на исниту да иокаже своју способност. Испити су за то, да се нокаже какав је учитељ, а не колико су ученици могли запамтити. 10. Учитељ треба да ради на образовању мисаоне снаге и на развијању моралнога чуства код сво.јнх ученика. Од ових иравила за успешно васпитање и успешну наставу осам се обраћају неносредно учитељу, једно (8.) износи услов, који не.зависи од учитеља, но од управннх власти, а једно (9.) нам даје уиуства за оцењнвање учитељева рада. Ова је тачка од нарочите вредностн, ношто и учитељи и надзорници упадају често у заблуду, те успех цене према оном, што деца упамте. Увек је пак ири оцењивању важнији начин, како су деца дошла до некога знања, н у колико развнјена њихова саморадња, но то знање само по себи (В. правило б.). Тај ће се начин на испиту сазнати из тога, како учитељ са ученицнма иостуиа н како пх пита. Према томе ученичких испита и нема, но је сваки псиит учитељев. Да би се пак видело, како је у овнх десет тачака заисга врло много обухваћено, истакнућемо ово : циљ васпитању и настави поставља 2. и 10. тачка; закон педагогијски, да се према сваком ученику поступа тако, како то захтева његова инднвидуалност, т.ј. урођење и задобивене му склоности, износи 1. тачка; закои саморадње истиче 6. тачка; оеим тога говори се и о интелектуалном, о моралном, о естетичном васпитању воље и њиховнм узајамним односпма. У кратко је, дакле обухваћена доиста цела педагогија, а нису директно изнесени они захтеви, који се могу сматрати као претпоставке за ова правила, н. пр. захтеви телеснога васпитања, захтев, да су ученици увек забављенн итд.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Нова американска водена куга. Кад се у тридесетим и четрдесетим годинама овога века, распрострла, најпре у Ирско.ј, Енглеској и ИТнанској а доцније и у Немачкој, ситна биљка ШоЛеа саиас1еп8Г$ или Аиасћаггз аШпаМгглт у толикој мери да је за мало годииа иснунила канале, реке и баре, отежавајући рибарство и бродарство, тада је ова бил.чнца добила назив „водена куга." Али како се у неизмерној количини нојавила н јако бујала, тако је брзо и ишчезла, да се