Prosvetni glasnik
I
240 НАУКА II
КекМит пш1 с1ав \Уоћ1 с1ег Беш§еп \иш1 јепез Гготтеп ДУипзсћев 1''и11е сИг!] и доводећи то у везу са ионављањем свезе у Оченашу, истакао и окде однос између садржине и облика. Цела је Ифигенија тгротумачена за две недеље, I ади је наставнпк за тумачење употребио и своје часове из историје. 11з свега овога види се, да лектира заиста заузима средпшпи положај у настави матерњега језика у гнсенској гимназији, као што је то у почетку и истакнуто Ну нз тога не треба извести закључак, да је само у Гисену тако, не, тако је данас у нслој Немачкој, па п ван Немачке, где су год наставни плановн нромишљено изведеии, где се у наставно градиво уноси оно, гато је од највеће образовне вредности, н где је то градиво примерено схватању ученичком. У нас заузима лектира веома потчињен ноложај, а истичу се граматпка, теорпја књпжевности и историја литературе. Како ли је иак са овнм гранама наставе у матерњем језику у Гнсену? Граматична се настава у Гисену, па и у свпм осталим добрнм школама, сасвим разликује од уобичајене граматичне наставе у нас. Она пре свега није „Филологија" п не учи се оним стручним распоредом, као што је наука о словенскпм језицнма приказана у Мнклошићовпм делима, (иаука о гласовима, наука о основама, наука о облицима, наука о реченпцама) п као што се до скора и у нас сасвим, а н сада у пеколико, учило и учи. Онде се учп језик и оно што је тим језиком створепо. Полазн се пак од овога и сва се граматична вежбања везују за лектиру. Ну и ту се пази, да се утнсак лектире не рсмети граматичким разглабањем, тс се с тога граматична настава ослања у ирвом рсду на иисмена вежбша. Шилер је, што се тиче граматнчне наставе у оиште, мишљења, да граматику треба учити по ирилици, а не по реду, а затим враћати се на оно, што се прешло и прегледно ученицима - приказцвати. У нас се веома много времена изгуби — неучењем страних језика. Мислило се, да ће се тим удубити знање матерњега језика, а постигло се управо нротивно томе, као што сваки мора признати, ко хоће беспристрасно да суди. Кад узмемо у обзир, да Немцн много мању потребу нмају за учење страних језика но ми, па их ипак зато уче читаве две године раније (у њих је 1. разред средњпх школа четврта година учења у опште, у нас се почиње стран језик у 2. разреду средњих школа, дакле шесте године учења у опште), то значи, да морају за то пмати јаких и оправдаинх разлога. Они уче стран језик ради матерњега . У потврду
НАСТАВА
тога морам навести овде од речи до речи Шилерове речи: ,Док се у страним језицима радн на томе, да се знање претвори у умење, код матерњега је обратио: што ученицп одавна већ несвесно знају, треба да им се доведе до свести. У том је нарочита тешкоћа граматичне наставе, код које ученик има чуство, да треба да научи, што већ зна. То је сасвим друкче, кад се поред матерњега израза стави туђ, одступајући. Том опреком долази примена матерњега језика из сутона несвеснога иа светлост свеснога знања." 1 ) Познато је, да се поређењем странога са матерњим језпком научи све, што је у оба заједпичко, нрема томе остаје, да се у пастави матерњега језика пређу само особености, одстунања овога језика. Па и ако су ту Немци у горем положају од нас, пошто се у њпх свугде језик, којпм се у опхођењу служе, више разлнкује од књнжсвнога, но у нас, то ипак или и не уче систематски граматику, или ако је и уче, не дају јој средишно или претежно место у настави, — но уче језнк читајући, говорећи н пишући. Ја мислим, да су ови разлози п сувпше очевидни и да бн већ крајње време било да језиковна настава у опште, а нарочпто настава у матерњем језику пође добрим т. ј. обратним путом од досадањега. (Наставиће се)
ЖАТЕМАТИЧКА ГЕОГРАФИЈА ПЕДАГОШ^О - МЕТОДО^ДОШЈ^А СТУДИЈА НАПИСАО Др. Сигмунд Гинтер, ироф. иа техи. ЈВ. Шк. у Минхену ПРЕВКО Т>. Анђел.ковиђ, проФ. I. Београд. Глиназије (нАСТАВАк) 4. Кретање сунца, месеца и планета. Носматрање сунчевог тока па небу простије је од осталих посматрања јер се Факат може носматрати сваки дан. Ученик се мора очима уверити да је сунчев пут завртањска линија и то кад се почне посматрати ток његов за пола године почев од најкраћег дана. Ова је линија између два паралелна круга н и.змеђу обртнпка. Наставник је дужан да обрати оеобену нажњу, да сунце привидно с дана на дан описује један наралелни круг и у пркос том, ако се два паралелника нигде не поклапају, — сунце се све више пење. Кретање по >) В. 8сШ1ег, Н. с1. р. Р. Стр. 405—406.