Prosvetni glasnik

ОДЕНЕ И ИРИКАЗИ

257

У овом уводу врло је утешно за свакога Србипа | родољуба оно место на страни 352. друга адинеја где писац говорп да је српска. будућност на Балкан. Полуострву. За овпм писац износи пред- 1 лог Кардинада Ђулија Алберонија. Писац под I говори о самом кардиналу и о љеговим политичким подвизима. За тнм под II. говори писац о једном делу, које је изашло по смрти кардинала Алберонија а сматра се да је његово. Печатано је 1753. г. Те$*атеп{ роМКдие с!и сагс1та1 Ји1ез АШегопЈ е!с. Али раније још за живота Алберонија 1736 изашло је на немачком и енглеском језику делце у коме се говори о подели Турске. У 111. делу своје расправице г. писац наводн сам нредлог о подели. Наслов сам то каже: в Његовога Ппсокопрсосве-

штенства Господина Кардинала АлберонијаЛрсд.-гог о потчињењу Турског Царства иод власт хришћапских сила". Са овим је и свршен чланак. 8) За овим долази од г. Драг. ЖилутиновиКа из Сарајлина Тројесестарства песма „Проживљавка" тј. пјесна друга тројесестарства. Песмаје од стране 388—392, а даље од 393 до 406 настаје опширан коментар ове иесме. Овнм коментаром много што шта објашњено је, што је у несми нејасно. 9) II најпосле долазп 9. чланак Годншњице. а трећи од г. Ст. НоваковиКа: Гиџа. Чланак врло зашшљпв за Филолога у осталом овај је чланак у изводу штампан и у Јагићеву : АгсМу-у №г з1ат1зсћо Р1п1о1о§1е Вс1. XX. М. Ву ки 1,оии1..

1ХРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

Журналг, Министарства Народааго Просвћи^енГл. Књиге за јануар—Фебруар. 1898. Ове су две књиге богате садржином, као п све раније, само што су прилози, којих има доста у свима одсљцима, ло предмету такве природе, да нас не могу много интересовати, јер се сви готово тичу руске историје и књижевности. Од великог броја одена, штампаних у ове две књиге, наше читаоце може интересовати само В. В. Качановскога оцена студије М. Шрепела „0 Оип(1иНсеУ1т бигагаа вта гагте1по§а". У оценн се, после неколико речи о литерарној радњи Ив. Гундулића, износи у кратко садржина студије и завршује тврђењем, „да се г. Шрепел врло марљиво трудио да пронађе слична места и мотиве у италијанских песника, који су имали утицаја на дубровачке песнике, ма да те сличности могу изгледатп по некад и мало убедљиве". У јануарској свесци имамо опширан нееролог бив. министру нар. просвете, гроФу И. Д. Дељанову, који је умјЗо 29. децембра прошле годиие у осамдесетој години свога живота. Старост покојнику није сметала да се сав посвети плодном раду око народне просвете, за коју је много учинио најпре као дугогодпшњи инспектор школа петроградског школског округа, за тим као управитељ „Публичне Виблиотеке", а најпосле као министар народ. просвете. — ГроФ И. Д. Дељанов родио се 1818. године. У двадесетој годнни свршио је нравни Факултет у московском университету као први кандидат, и одмах је ступно у службу као чиновник II одељења дворске канцеларије, која је имала да ради на правничким задаћама кодиФикације. ГроФ Дељанов је, као млад чиновнпк, обратио на себе пажњу, те су му с тога поверавалн да ради парочито поверљиве послове. Други период службовања гроФа Дељанова припадаУискључиво служби у министарству народне просвете. У четрдесетој години постављен је,

у чину тајног саветника, за надзорника петроградског школског округа, за тнмје 1866. назначен бпо за номоћника министра народне просвете, а 1874. године напустио је тај положај и постављен је био за директора императорске Нублпчне Библиотеке, .за коју је такође врло много урадио. На свпма овим положајима гроФ Дељанов се одликовао неуморним радом и просвећеним хуманим посредништвом између државе н друштва. Као надзорник школски он је стално обилазио све школе у нространој области, како је имао врло добро памћење, знао је не само све наставнике по средњим школама, него чак и већину ученика старијих разреда. Омладину је волео и бпо је код ње популаран. Н:>ему се има захвалити, шт'о се, после озбиљних нереда ђачких, почело помишљати на бољу органпзацију университетског предавања. Био је врло добар човек н код њега су имали приступа сви којн су имали какву било невољу. Примао је сваког дана из југра, до 9 часова, и тада је к њему могао доћи ко је год хтео. Све би он лепо саслушао, на ако не би сваком могао помоћи, он је за све умео наћи речи од утехе и наде. За то су њему увек говори отворени и искрени. За министра вросвете назначен је гро«> Дељанов 16. марта 1882. године, а после шест година нодарсно му је, у знак нотпуног царевог поверења, грофовско достојанство. За време његова министровања кренула се мало напред иросвета у Русији. Ово су главнији послови изведени за његова министровања: университетима је 1884. дан нови устав; отворен је нов университет у Томску; прегледани су и упрошћени наставни програми класичких гимназија; на рачун класичних језика дато више места народном језику; ограннчено примање Евреја у средње и више школе; отворен нов технолошки институт у Харкову и измењен устав технолошког института у Харкову; нроширени и реФормисани устави многих проФесионалних

34*