Prosvetni glasnik

ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

259

га може у исто време и добро предавати, писац осуђује оне наставнике који говоре с презирањеи о педагогици. Да покаже, како је апсурдно тражиги само од учитеља основних школа да су иедагошки образоваии, г. Цлачков се послужио овим тумачењем: „свако више специјализирање даје могућност ономе који се специјализира да буде у исто време и добар педагог тј. тако излази, да је довољио научити једног студента Велике Школе да познаје на нр. минерале, да. им зна одредити облик, тежину, састав итд. па сте га онда успели научити тим самим да зна, какви су закони човекове душе, како се она развија и како прима нова знања и подстиције за јаче развнће. Другим речима, одовуд истиче и то; да бисте научили распознавати минерале треба даучите три године Велику Школу, а да бисте успели познати законе који управљају човековом душом, особито у нериоду њена развића, није вам потребна никаква припрема, ннкакво педагошко образовање, доста вам је што знате законе о минералима; по њима ћете изводити закључке о човековој души." Инје Вугарска једина земља, у којој се овако криво мисли о педагошком образовању наставника средњих школа. Иисац је то показао цитатима из дела и рапората разних педагога из разних земаља. Тек се у но вије доба иочела свуда осећати нотреба да и наставници средњих школа имају доста педагошког образовања. Свуда се већ почело наиуштати уверење, даје наставнику доста, ако зна само срој нредмет, иа да може сам израдити и метод, по коме тр ба да га предајв ученицима. Већ је ностало банално наводити доказе иротив таквог уверења, које треба одбацити и с тога, што. се њиме игноришу и искуство и закључци, до којих су мог ш доћп до данас вешти педагози, а отвара се широк иут рутини, која кочи и умртвљује сваки напредак у настави. Да би се, дакле, могла задовољити иотреба, која се свуда осећа, да наставници средњих швола, иоред темељног знања својих предмета, имају и педагошко образовање, треба се пре свега постарати, да се у университетима читају и лекције из педагогије. У већини немачких университета проФесори који иредају философцју читају и лекције из недагогије, у четири од тих университета, ученици, поред слушања лекција, имају прилике да практички раде у семинарима. Тако се почело радити и по другим странама. За сваку се вештину, да би се добро нзучила, хоће практика, а и наставнички је посао вештина, зато је потребно да ученици не само слушају у университету педагогију, него да им се да ирилика да виде, како раде искусни радници, кад предају, иа да и сами, на њих се угледајући, иредају, држећи се начела, које за то нреиоручује методика. 'Гакво зближавање идеала са стварношћу разуме се само по себи, кад је реч о медицини, дакле о вештиаи, која се стара о телу, али чим је у питању венггина, која се стара о души, истичу се противности. Кад се ствар тиче школа, у којима се спремају учитељи основних школа, сви нризнају, да теорија треба да иде наноред с нрактичким вежбањима. Зашто се онда не захтева то исто, кад је реч о спреми иаставника за средње школе ? Показавши како се где ради и шта се у којој земљи нредузима, неби ли се практнка удружила са теоријом, писац долази до ових закључака, које нрепоручује да

се имају на уму, кад се приступи реорганизацијп Велике Школе: 1. Да се удеси тако програм, да сваки ученик изнесе из Велике Школе такво заокругљено знање, какво захгева задатак, који се поставља нашим средњим школама. 2. Да се нареди, да сви учонпци В. Школе буду дужви слушати лекције из теорије васпитања у опште, дидактике, методике иредмета, којима се искључиво посвећују, школске органнзације и законодавства, уз које би ишао упоредан преглед данашњега стања школовања у разнпм земљама, и најпосле из иеторије педагогнје, уз коју би се нарочнто изучавала сувремена педагошка литература. 3. Да се одвоје од соФијске мушке гимназије седам разреда п споје са Великом Школом као засебан завод. У овим разредима да не буде више од 20—25 ученнка, да предају у свему најбољи наставници педагози под руководством проФесора педагогије и уз нрпномоћ проФесора разнпх предмета, којп су неопходни за академску нрнпрему будућих наставника наших средњнх школа. У те разреде да се воде студенти Велпке Школе да хосшггују и сами практички раде. 4. Да се у Великој Школи заведу подагошке конФеренцнје, у којима би се расматрала и оцењивала разна принцшшјелна питања из педагошке науке н критиковали и расветљавали нрактички радовн појединнх ученика и реФератн које би они израђивали у свези са својим педагошким задатком. То су у овом чланку главне мисли, које изнесмо с тога, што држимо да бн им и код нас требало поклонити пажњу. У Фебруарској књизи заслужује да се на њ сврати пажња чланак Ћ. Ангелова „Иеторија бугарске литературе као наставни предмет." Овим се иредметом завршује учење нредмета, иомоћу ко.јих се скупа остварује задаћа лптерарног образовања. Осим естетичког и моралног васпнтања, литерарно образовање, нма н ту ирактичку сврху, иривићи ученнка да логички и граматички правилно излаже, усмено и нисмено, своје мисли о теми која му се зада. Историја литературе има, покрај ових онштих задаћа, н ову снецпјалну сврху: она излаже прагматички, и у хронолошком реду, чињенице, у којима се огледа књижевна радња једног народа тежећи да иредстави, номоћу, околине тих чињеница и у свези са нарочнтим умним п друштвено нолитичкнм погодбама, слнку душевног живота тога народа кроз све време његовога историјскога живота. Иисац се подухватио да покаже и оцени, у којој мери ностиже тај задатак историја бугарске литературе. Вугари нмају четири уџбеника за овај предмет. Најбољи је и најсистематичннји међу њима уџбеник г. А. Теодорова. Бугарска се литература, као н наша јавила напоредно са усвајањем вере и развијала нод утицајем византијске књижевностн. Тај Факат објашњује основни карактер старе бугарске литерагуре. С гледишта идеје она је сиромашна и једнострана, а у иогледу облика занемарује са свим естетичке духовне нотребе. Тај аргуменат говори протнв ње, али није, по пишчеву мпшљењу, довољан, да уништи са свим њезин значај као наставног предмета. Историја литературе има задаћу да нас упозна с духовшш животом једног народа, н то непосредно п специјална задаћа оправдава значај који има као наставни предмет. Питање је, у