Prosvetni glasnik

262 ПРЕГЛЕД ШКОЛСКИХ ЛИСТОВА

сразмери са насељеношћу места. 1897. год. за време ускршњег одмора изабрано је 610 деце а о главном одмору 1000. Највишс је било деде из Брисла (111 мушкараца и 998 девојчица) а из других мсста 73 м. и 425 ж. укупно. За мушкарце су свсга биле две колоније, за девојчнце три. Све су колоније сем једне близу Брисла. 1Јре иоласка децу прегледа лекар, што бива увек с великом нажњом. И станове прегледају лекари. Надзор врше унравитељице и помоћнице, а оне изводе децу и у шетњу, присуствују нри јелу у појединим кућама и обилазе децу пре спавања. На сваку од н>их долази од прилике по 30 деце. Корисност је овог обичаја неоспорна. То није само чист ваздух, другарско задовољство зајсднице, сеоски поточићи, дрвета, брежуљци, цвеће ити. То је рад сеоски, који децу учи раду, реду и економији, то је додир сеоске деце с варошком и возе које се тиме утврђују, то је пријатељство престонице и провинција, што чини највећу корист ових излета. Ствара се интиман живот међ домаћинима и гостима те и једни и други с радошћу чекају дан састанка, а тужно се растају једни од других. Гостоваве је кратко, недељу до две, али успомене остају и често се писмима ноходе домаћини и мали госги или њихови родитељи. Друштво I;' Оеиуге <1и Отапс! Ап' непрекидно напредује материјално, и придобија све већи број нриврж.еника. Дело започето у августу 1896. год. данас већ одлично стоји и врши с успехом своју корисну мисију. * Чланак дегенерисана деца у јавним школама указује нам на испитивања која је чинио Мопгое, професор педагогије и психологије у учитељској школи у А^евШеМ-у (МабзасћибеМб). Ова се испитивања односе на децу епилептичну, болешљиву, идиоте итп. Од 10,842 деце у КалиФорнији око 1000 њих нису били способна за школу и ваљало их ,је сместити у какву школску болницу или сличан завод. Такав ,је један завод основао Овћогпе у Каливорнији, а има их добро уређених и у Норвешкој и Енглеској. Ту деца имају добру храну, коју код куће никад не могу имати, удобну негу, пријатност и смишљене забаво. Монгое жели да ндеја о потреби и кориспости овпх завода продре и у Сједин>ене Државе, а писац чланка Маипсе Кићп жели их у Француској. * Последњи чланак (изузев козерију из геограФије) бави се питањем о телесним казнама у немачким школама, поводом књиге АДоН Гпске-а: Оаз 2исћ1:1дип§5гесћ(; Лег Уо]к88с1ш11ећгег пасћ ТЈг1еПеп с1ез Ке1сћздепсМеб (наставничко право кажњавања, ирема пресудама држав. суда). Писац чланка, Тј . С. Воп, проф. учитељске школе изводи кратку иаралелу међу средствима дисциплинским у Француској и у Немачкој. Француска педагогија, инспирисана ндејама Раблеовим, Монтењевпм, Фенелоновим и Русовљевим сматра да се дисциплина одржава моралним ауторитетом учитељевим, а не страхом од телесне казни. Погрешке духа не треба да се лече боловима тела. Треба душу лечити и управљати да би је довели к добру. Мучити тело ионекад је што и стварати тврдоглавце или уништити индивидуалност и уцропастити карактер. Ученик у место да

љуби наставника задахнут је мржњом протаву њега; у место пријатељског опхођења и спмпатије јавља се непријатељство. У Енглеској и Немачкој, без обзира на мишљење Спенсерово и Песталоцијево, телесна казна спада у главна дисциплинска средства. Њу у Немачкој, до извесне мере одобрава и виша школска власт и државни суд. Истина закон ограничава то право само на неопходне случајеве и на извесну меру удараца, умерену по каквоћи и количини. Поједине наредбе, у разним државама Немачке ближе одређују број удараца, делове тела који су непрнкосновени, величнну штапа итп. Међутим, практика иде даље. Ко ће сваки нут да мери тачно број удараца и да скрупулозно пази на место куда удара и на снагу којом ударце упућује ? Љутина и узбуђење скрећу руку десно и лево, дају ударцнма удвојену снагу и стварају често несрсћне последице. Судови каткад осуђују наставнике, али често разлога у њихову корист нађе се повише, н сгвар остаје као што је и била. Епске наводи више интересантних примера, из којнх се види сва суровосг телесне казни. За једну неизрађену лекцију мали С. добио је десет удараца по леђима и десној руци. Штап беше проиисан али сиротом детету крваве бразде избраздаше тело, те неколико дана није могло лећи на леђа. Други пут је брзо дете добило још јаче ране, а нису ретки ни удари по глави итп. Највише се казне употробљавају у сеоским осн. школама (Уо1кзбсћи1еп) а врло ретко у мушким или женским грађан. школама. (По Виг§егбсћи1еп, ТбсМегбсћи1еп). Честа употреба телесних казни тако може да упропасти морално децу, да дрхте од сваког непознатог лица, које им се у школи приближи. Србији на част служи, што су батино званично забрањсне. Онс се истина понегдо употребл.авају, али то није ни јавно мњење ни школска власт која пх препоручује, већ изузетно држање појединих наставника. Последњих годнна напредакје огроман, и школе су престале да буду мучионице, да би постале праве учионице. Добра и пријатељска реч замењује батину; стрпљење паралише гнев; хумана осећања истисла су ону варварску равнодушност с којом су се некад делили ударци. Тај дух треба једнако одржати; јер школа треба да настави кућу срећној деци, а да буде утоха несрећној. Вара се ко мисли да батине стварају карактер; оне га могу само уништити или искварити. Физички боли у место да поправе чине дете иодмуклим и злобним, и рушећи добра осећања развијају му злочиначке инстинкте. Ништа боље не утиче на децу од лепе речи и пријатељског ионашања. Кроз дуги нпз година деца не заборављају своје добротворе из детињства, и њихова осећања вазда су топла за оне, који су нм омилили тешке часове умнога рада. * У козерији из географије Г. 1)ириу говори о четвртој свесци дела Соигб с1е ^еодгарћје, коју је издао Ук1а1 с1е 1а В1асће а редиговао заједно са Сатепа сГ А1теи1а. Ова се свеска бави Француском, и има велику научну вредпост и оригиналност. У рубрици гитамиа и књиге приказују се ова дела: Одабрани арозни комади из В. Хига, од Ји1еб Нее§-а, туниска цивилизација од Г. Еарјо, одабране комедије Голдонијеве од Егп. Маб1 нови зборник