Prosvetni glasnik

264

НРЕГЛЕД ШКОЛСКНХ ЛИОТОВА

ФилозоФске иедагогије и ФилозоФије. — 2. Практнчноиедагошки семинар, који се дели на три одсека, на математ. — ириродни, на нове језике и на остале нредмете. Сваке недеље — или сваке друге — држе поједини одсеци седниду, која траје два часа. У једном одсеку се чита о дидактици средњих школа, о неким иитањима из гимназиске педагогике, о нретходној снреми за средњу наставу, о иеторији средњнх школа. Вежбање у овом практичном семинару састоји се из угледних предавања, из предавања кандидата, ко.ја се нретходно ио упуствима напишу, пз претресања тих нредавања, нз обрађивања других дидактично-педагошких нитања, из иохађава нарочпто удешених часова у гимназији. За предавања кандидата скланају се семинарски разреди од 20 ученика. Слаба страна ових установа је у томе, што у овим вежбањима не могу да учествују сви будући наставници, и што овако образовање није темељно; то иризнаје и еЛм унравитељ једног одсека Рихтер, који вели: „Илн ми тражимо од ученика, да утроше вшие времена н рада, нсго што то допушта њихово стручио сиремање, нли им ми иружамо одвише мало упустава и вежбања". И овако уређење у Лајпднгу показује, да су гимназиски семинари од веће користи. Да теорија иедагогнје треба да дође у Вел. Школу (или се мора установити дрЈкавии семинар по илану V. 8а11\у'п'ка), и да ирактична сирема наставника треба да буде по иоложеном исииту у гимн. семинару тврди н В. Шрадер, који вели: „И заиста теорија ове струке (педагогије) спада у круг рада Вел. Школе... Али употреба онштих правила, вежбање будућих наставника у настави, додавање угледних школа универзитетима треба, као туђ саставни део, у интересу уииверзитетЛ и школе да буде далеко од унпверзитета". Тако је исто занимљиво, како се ово питање развијало у Ваварској. Збор гимназ. ироФесора у Баварској у Нирнбергу (1886) и у Регенсбургу (1888) изјаснио се, да реФорму у образовању наставника треба да изврше универзитети оснивањем иедагошких семннара уз универзитете. Важно 1 'е, да су сви Факултети одбили ову дужност од универзитета. Против педаг. семинара уз уииверзитете изјаснила се 1891. год. и државна комисија, која је обишла боље семинаре у другим државицама немачким, међу овима семинаре у Хали, Гисену и Јенц. Разлози ове комисије ови су: „За постизавање жељеног циља нису довољни семинари, у које се ради педагошко - дидактичког образовања узимају ђаци, који још нису довршили своје стручно школовање иа универзитету, д који још нису положили стручни испит за наставника; јер а) и у будуће се мора осигурати темељна научна (претходна) спрема, која се мешањем са другим задацима не сме доводити у опасност, нити се сме научна спрема сиречавати, б) као погодба за цуштање на рад у државним заводима, на и за донуштање. наставних покушаја, ко.ји служе педаг. дидактичном образовању, мора се безусловио и даље тражити доказана стручна снрема, в) извесна стручна зрелост јесте иеопходна иретпоставка за иостизавање знатнијег, пе само површиог успеха у педагошко-дидактичиом образовању. г) Академиска слобода ђачка не слаже се са дужностима дубљег иедагошко-дидактичног уиућивања; овде је основа строга дужносг н озбпљност.

За образовање свију кандидата незгодно је нарочито за тај циљ уређена тако звана вежбаоница или угледна школа; не имајући на уму важне практпчве тешкоће, које сметају иодизању такпх школа, показују се разне, стварне сумње, као на нр.: а) Таква је школа вештачкн створена установа; она не даје прилике за посматрање жпвота, у којем ће почетни гимн. наставнпк доцније радити; за постизавање педаг. дидактичког циља сумњиво је, кад се полази од ирилика, које нису поникле на земљишту стварног живота. б) Код тако вештачкд створене школе иостоји онасност претераног систематизпрања, ту је већа оиасност да се неплодно трчи за методом, него код потпуних гимназија, које морају да рачунају са прнликама ствариог школског живота. в) из многих разлога не препоручује се за наш циљ подизање једног Формалног средшпта". После ове комисије 1893. године установљени су норед 5. гимназија педаг. — дидактични курсеви за 4—6 кандидата филол . — историске струке. 1895. год. донесена су нова иравила за нолагање проФ. испита, ио којима се као иови иредмеги траже и иедагогија са историјом педагогије; скоро ће доћи и гимн. семинари. Код гимн. семпнара треба имати на уму, да онп нису место, где недовољну стручну спрему кандидата трсба допунити; то је посао уииверзитета. Циљ педагошког образовања у гимн. семинарима је, да кандпдати иауче, како ће стално и смишљено у школи прцмењивати начела васнитања и наставе, која начела у опште важе. У семинарској години јесте главно теордско-педагошко образовање ослањајући се стално на ираксу; у пробној години је главно ирактичан рад у настављању под нретпоставком теориско - педагошког знања; тамо су кандидати више везани за иоуку и пример, овде самостално вежбање у настави под слободнијом унравом. Ио раснису пруског министра (од 24. окт. 1892,), допушта се кандндатима нових језика, да пробну годину проведу у иностранству, а то је врло корисно, јер нравилно изговарање и говор може се само у дотичном народу научитп. У другом чланку претреса Др. Р. Шенге, други уредник листа садашња (од 1891. г.) иравила исиита зрелости у гимназ. ируским. Тако ио садашњим правилима сврха испита зрелости је, да се дозна, да ли је ђак еавладао програм најстаријег разреда гимназије ; место овога предлаже ппсац: циљ исиита зрелостп је, да се утврди, да ли је ђак постигао ону моралну и душевну зрелост, која се ирема циљу гимназпје гражп. Даље до реду дретреса длан, поједина правила, и место њих иредлаже друга боља. Трећи је чланак: Дсторија француске револуције у најстаријем разреду гимназије од Др. Најбауера. Наставнику историје је врло тешко, да да ученицима јасну слику о историји Француске револуццје. И сами уџбенпци доказују, да велика неслога влада у избору и распореду грађе, а нарочпто у облику извођења друштвенпх и економских ирилика ; иисац у пет одељака износи (наглашује) укратко целу историју Француске рсволуције. Одељци су ови: Нрбтходна исторпја, иочеци револуције и скупштине, која се конституише; закоиодавна скунштина; национални конвенат; исход револуције. По иисцу исход је револуције : Револуција је нривремено завршена, јер угушнвање јавног мишљења, уииштење уставног живота, злОуиотреба народне