Prosvetni glasnik

26.8

ПРИГДГ.Д ШКОЛСКИХ ЛНСТОВА

Философска ароаедсвтика: II. разред логика. I. разрсд исихологија. Жатематика: 11. разред: Равна и СФорна тригонометрија. Алгебра, Трином другог степена, Максима и Минима, Неједначине 1. н 2, стпена. Наука о комбинацијала. Њутнов бином. Сиецијални разред (на место грчког језика) нацртна геометрија, задаци о тачки -лравој и равнини по методи двеју ортогоналних пројекција. Појмови о конусним и цилиидричним површинама. I. разред: основи аналитичке геометрнје по двема димензијама. Саеаијални разред: Алгебра, једначинс II. стенена са вишо непознатих. Верижни разломци, редовн, уображене количине. Теорија алгебарских једначина. Физика : II. ралред : Онште особине гела, основнн појмовн Физичне механике. Особине течних тела и гасова. Молекуларне силе. Таласно кретање. Акустнка. Наука о топлоти, сксиансија, специФична тоилота, процес топљења. Испаравање. Основи механичке теорије топлоте. I. разред: Оитика. Електрина. Хемија: 11. разред: Хемиске појаве. Анализа и синтеза, проста и сложена тела. Молекули, атоми, одржањс силс и енергијо. Хемиски знаци. Терминологија, класиФикација олемената, водоник, кисеоник, ннтроген угљеник. I. разред : металоиди, Фамилија, хлороида, кисеоника, ннтрогена и угљеника. Метали, њихове Физнчне и хемиске особине, њпна једињења, соли. Природне науке; II. разред: (зимски семостар) Увод у ирнродонис. Анатомија и Физиологија човека. Општа Зоологија, зоолошки системи, главни тинови животињског свста. (лотњи семестар); Општа Ботанпка. Хистологија, морФологнја и Физиологија бил>ке. Биљни системи и главни тииови биљног царства. I. разред: Геологија и Минералогија. Састав земљине коре. Спољни и унутрашњн утнцаји. Иодела земљпних врста. Геолошке спохс. Нааомена. Редовнн ученици су они, који су задобили уредну сведоцбу о свршеној нижој гимназији (или сведоџбу, која сс са поменутом равна), ванредни учеппци могу бити они, који могу иоднети ваљане сведоџбе или који положе прнјамни испит. Ученпци, који у место наставе у грчком језику иосећују сиецијалнн курс математике и техничког цртања, добијају сведоџбу о нспиту зролости, која им даје право, да со упишу у инжењерску школу или у ГасиИе <1ов Ваепсез у Лозани. Нов нормални наставни алан за рсалке у Аустрији. Министар нросвете беше сазвао 2«. децембра пр. г. комисију, која је имала задатак, да изради нов наставнн план за реалке. У комисији бпло јс проФесора са технике, инспектора, директора и проФссора са реалака. Комисију је ноздравпо министар нросвете н у свом говору нагласио је оне тачке, са којима има да се бавп комисија. Комисија радила је два дана. Најпре је претресано питање о нрооптерећеносги реалаца па је комиеија закључила, да та нреоптерећеност заиста постоји, те је и предложила разна средства п иутове, како да се иста укине. После тога се је комисија бавила питањом, како да се смањи број часова

за математпчко-природне нредмете н да со иовиси број часова за језпчну наставу и да со заведе наука хрншћанска у целој реалцп. Резултат саветовања био је, да се иодесним скраћивањем градива и емањивањем часова за реалистичне предмете може добити десет часова недељно за поменуту еврху. Сви су се чланови саглаенлн да у ошпте треба граднво редуцирати, а у нсто време бавили су сс и са методским питањем. Друга питања, као што је нрошпрењо реалке за осам годипа, прооптерећеност наставннка Филологије са коректурама итд. нису расцрављена, јер јо министар у свом говору нагласно, да се та нитања не бн могла брзо решити због -заплетених легислативних прилнка. Иоелс јо на рсду иродужење из I. свсско о нроФссорским исиитима. Ми смо у једној свесци Просв. Гласника у кратко изнели одредбе из 15 чланова. Има их још 13. Чланови 16. 17. и 18. садрже нрограме за нолагање иснита из модерних језика, нацртне геометрије и хемије. У члану 19. говорн се о домаћим темама, члан 20. о клаузурним радовима а члан 21. о усменом испиту. Чланом 22. одређују се нроииси, како сс кандидаги оглашују, да су положплп испит. У 23. члану јс Форма сведочанства, у 24. важност сведочанства а у 25. члану говори се о пробној години. Последња три члана еадрже одредбе о нлатама, и нрелазним наређењнма. — (0 испнтнма у Аустријн и Немачкој читај носледњу евеску Просв. Гласника). Прсглед књига лиетова и арограма. МалФер■гајнер А. статистичке таблице као доиуна за етатистику усиеха у аустр. гимназијама. РеФерент нреноручује ове таблнце и књигу, јер су врло ноучне, и жели, да многи.учнтељн о њима проговоре. Писац доказује таблицама ова Факта : Од како су заведонн нријамни нсиити, долази вишо нсзроло децо у I. разред. То се иотврђује бројем ученика, којн у току годнне нанусте сами разред, н бројем ученика који као незрели не нрелазе у старији разред. Сем тога дођс сразмерно доста нсзреле деце и у 3. и 4. разред. Иснит зрелости ноложп сразмерно мало ученика, нарочито су слабн успеси из језика. Пиеац мисли, да су главнн узроци слабом усиеху у гимназијама овп : волнка нопустљивост на прнјемним испитима н благост при класификацији од IV. разреда. — Сем тога нреноручују се још н ово књиге Леман Р. Настава немачког језнка, мегодика за више школе, Фрајталова школска издања за наставу немачког језика, УмлаФтове слико народа у Аустро-Угарској, Буслер, основи геограФије за вшпе школе, н друге. Иосле овог долазе нрикази нрипосланих књнга и листова, који се махом препоручују. Преглед арограма. Има их 12 У програму гимназнјо у Б. Цркви (Моравско) налази со уводни чланак у коме се говори о приватној локтнри ученичкој. У програму тршћанске реалко пишо проФ. Сола о болестима код биљака, а у нрограму бечке реалке (I. кварт) расправља проФ. Петрик интање о безваздушастим цевнма, које служе за нроизвођење Рентгенових зракова. У том члану су исцрнно осветљсни главнн момснти произвођења Рентгенових зракова. —

»• ■—