Prosvetni glasnik

271

3). Осим тога још један рад или нз области наставе религије или из историје или из математике иди из ириродосдовља. Између предмета у овој 3. тачкн оставља се кандидату слободан избор; јеврејскн кандидати, разуме се, не могу изабрати наставу редигије. Сви се ти радови раде под надзором; код превођења је само допуштен речник. За свакн од овпх писмених исиита даје се ио 4 часа времена. Практички испит чине два иредаиања нз два разлнчна предмета средње школе, које кандидат добија на дан пре испита и која мора да изради и да их у школи изведе. Усмени нспит сс простире на све облигаторне предмете учитељскога семннара нзузимајући музику, цртање, писање и гнмнаснику. То је оиште образовање , које се тражи, а осим тога полажу сви кандидати и стручне исппте и то сви кандидати иолажу усмено педагогпку. Што се осталих нредмита тиче кандидат бира ове струке: 1.) Религију и немачки језик; 2.) Религију и историју (јеврејски кандидати бирају немачки језнк н историју); 3). Математичке предмете; или 4.) Два страна језика. За све те групе прописан је програм. Успех у појединим предметима се оцењује предикатима као и код испитаника за учитеље осповних гакола. Ко у свима предметима ие добије бар оцену „довољно" како из предмета оиштег образованм тако и из стручних предмета, није иоложио испит. На основу тога исгшта добија кандидат сведочанство, којим је оквалифнкован за учитеља средњих мушких и виших жснских школа. У томе се сведочанству износе оцене појединих иснитннх нредмета. Пре овога испнта свакп нспитаиик полаже таксу од 4 талира. III Управитежски (ректорски) испити Право на место днректора семинара, наставника семинара, унравитеља јавнога принравничког занода (нрепарандије), ректора средње школе или више женске школе као и нраво пријема прпватне какве школе у рангу средњнх школа или впших девојачких школа добија се само ректорским испнтом. Овај исипт нису дужнн да полажу семинарски наставницп за техничке предмете, за музику као и помоћни учитељи; а такође се од овога испита изузетно могу ослободити при позиву на семинар онн свештеницп и учитељи, који су издржали иснит за вишу школску службу, а дугим радом доказали своју сиособност. просветни гласник 1898 г.

На испит ректорски могу се пустнти: 1.) Свештеиици, учитељи, кандидати теологпје или Филологије, који су ноложили испит за учитеља средњпх школа или они, који су издржали испит за вишу школску службу и најмање провели три године као радници у јавним школама; 2.) Свештеници, учитељи, кандидати теологије и Филологије, који су на учитељска места средњих школа били позвани без испита за учнтеље средњпх школа тј. који су били ослобођени ОД таквога испита; и 3.) Свештеници, учитељп, кандидати теологије и Фплологпје, који су иоЗванп да унрављају ма и каквом нижом школом од срсдње школе, али којом унрављају као ректори, а такође и уиравницн приватних школа, које, носе карактер основннх школа. Ректорски иснити се држе два пута нреко године у свакој провинцији и то пред оним нстим комисијама, које су одређене за испите кандидата за учитеље средњих школа. Сведочанства се прилажу она иста и онако исто као и ири испиту за учитеље средњих школа. Сваки кандидат има у року од осам недеља да изради једну научну расправу из области науке о настави и васпитању или из школске нраксе с уверењем, да је дотичан рад сам без туђе помоћи израдио. Теме се дају кандидатима, а не бирају их сами. Они кандидати, који су горе под 2. и 3. набројани полажу и ирактпчни иснит из једног наставног предмета оне школе, на коју су позвани. Усмени исиит се полаже нред целом комисијом и тај испит обухвата целокупну историју недагогике, науку о васнитању и наставн у вези с психологијом, а иарочито спецпјалну методику, школску ираксу, наставна средства н познавање народних и дечјих списа. Они кандидатн, који раније нису положили исиит за учитеља средње школе, могу се подвргнути у овом исниту и испитивању, да ли располажу нозитнвним знањем, које обухвата наставин нлан оне школе, на коју је дотични кандидат био позван. На основу овога положенога испита добијају кандидати сведочанство, које им даје квалиФикацију за место ректора средње школе, више ;кенске школе као и управитеља јавних ириправничких завода (препарандија). Они иак, који се већ налазе на таквим местима, добпјају само сведочанство снособностп за дотично место.

Не улазећи у дубље расматрање овога уређења, износимо му најбољу етрану: учитељским испитима даје се с једне стране ирилика учитељима, да све даље и даље раде на евоме уеавр36