Prosvetni glasnik

274

К 0 В Ч Е Ж И '11

учитељ у Гадицији, Јан Шћепаник пронашао справу К0 ЈУ ј° назвао електрички долекоглед. Он је овим срећно решио проблем на ком Едисон ради већ 24 године. Шћеианик је понудио свој проналазак аустрнјском министарству војном н позват је у Беч да показге свој нроналазак. Тамо је био нрпмљен врло леио. Банкар један номогао је овог учитеља да свој проналазак изради. До сад је тај проналазак патентован готово код свпх држава. На париској изложбп 1900 г. бпће удешен за тај далекоглед варочитн павиљон, где ће 10.000 људн моћн гледати извођење рада. Овим далекогледом се слике и др. знаци бацају н примају на највећим даљинама. Д-

Номађаривање. — Ио званичном извешћу мађарског министарства иросвете прошле године награђено је иреко 100 учптеља „за ревносно ширење мађарског језпка", тј. за номађарнвање народности нсмађарских. Словаци највише нлаћају Мађарима тај данак у деци.

НајвеКе вароши. — Данас Лондои броји већ скоро 6 милиона становника, а до скора се рачунао Париз као друго место по велпчини у целом свету. Но Париз долази сад тек на треће место, јер има 2,800.000 становника, а Њу-Јорк са својим предграђима пма 3,438.899 становника.

прнхватили многи наши школскп иосленици, а нарочито учитељи основних школа. Проучавање села у Србији нагло нанредује и наш ГеограФски Завод на Вол. Школи већ нма знатан број врло депих извештаја о иојединим селима. Све што бисмо још могли рећи на овом месту то је наша искрена и пријатељска молба да не малакшу у овом корисном нослу. Онп се и тиме одужују својој отацбпнн. Проучавајући је, учиниће да ће је омладина још вшпе заволети, јер је само „знано вољено". Српски учитољи и овнм својим радом само иоказују, колико им отаџбина на срцу лежи. Ми со томе нскрено радујемо.

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ

Нокно мењање боје у риба. — Позната јс појава у животиња да пм се боја врло чесго подудара с околном среднном, што нм је онет од велнке користи у њиховој борби за живот. Даље, зна се већ да се те боје доста мењају у току годнне, а нарочито преко зпме друкче су него лети. Али да та особина, може иЛи тако далеко да буде боја у животиње друкча ноКу него дању, о томе се до сада није зна ло. Први је ту скоро један амерички зоолог УеггИ учинио нека зштересна посматрања о ароменн боје код риба за време нихова сна. У опште за време сна боје се боље истакну н постану тамније. Но каткад је метаморфоза потнуннја. Тако рнба ШапоШпии сћгузорз, која је дању у будном стању бела као сребро н с преливањима. у дугппим бојама, ко&у добија боју тамнобронзану са 6 аоиречних црних ируга. Ако се ова риба пробуди, заналпв нпр. у њсној близИни какву светлост, може се неиоередно видети мепање ових боја. Јасно је да ово мењање боје има за сврху да заштити рибе, доиуштајуКи им да се иотиуније сакрију у ередини, у којој се одмарају, дајуЛи им еиецијално боју стена или алга и других морских биљака.

Палуково семе је отровно. — Од иеког времена уобичајено "је у Европи, да се намуково семење, којег увек нреостаје у велнкој колнчини и код одгаивача намука и код Фабриканата памучног ткива, унотрсбљава као сточна храна. Одмах су нримећена многобројна тровања на говедима, овцама и свињама, која су храњена намуковим семењем. Ну с овим се нарочпто заннмао Согпеот п утврдно да ова тровања бивају услед тога, што се у памукову семену налази једно отровно једињење, које се нарочнто налази у његову албумену (беланцету); семењача садржи мање тога једињена. А у уљу, која сс цедн нз намукова семена, нема нн мало тог отрова, те п нијс шкодљнво. Пема сумње да је овај отров заштитно средство иамукову семењу од животиња. „КаЖигтззеисћ. КипЉсћаи".

Морталитет и алкохолилам. — Да требаалкохол урачунати у нраве непријатоље човскова здравља сво још једног аргумента: Факт да татарско станов-

Немци и Словени. — Каква је равнонравпост између Немаца и Словена у Аустро-Угарској, поред осталога, внди се и по овпм подацима из Шлеске: У Тешину 8000 Словака траже да имају своју школу, а не могу је добити. У Фритку 5000 Чеха такође узалуд траже да нмају своју школу. У Брбицп опет има само 35 Немаца, и ради њих морала се иређашњи чешка школа иретворити у немачку. У Кунчичи иодиже се немачка школа за тамошњих 39 Немаца. У Михалковици пма 82 Немца (или управо ренегата и Јевреја) и принудили су општину да подигне п немачку школу. Исто је то и у Пољске Остраве, где има око 100 Немаца. Кад се ови бројевн сравне, онда је врло јасио како се данас Немци опиру равноправности, коју Словени у Аустрији траже. Д-

Нађене ствари. — У Бриеелу учитељи су с ђацнма увели обичај, да деца донесу у школу све што нутем нађу, као: чноде, јексере, излизане или сломљенс потковице, гвоздепа парчат итд. итд. Све то после се прода у корист сиротне деце. Колнко такве збирке могу изнети, види се по том, што је од месеца јануара до новембра 1895. г. било скупљепо 3500 килограма разних ствари. Кад је ово продано добило се толико да је 500 сиротне деце могло добптп разне нотпоре, а 90 сиротне и болешљнве деце оправљено је о Фернју у места где ће се оноравитн на т. зв. Феријадне насеобине. Д.

Нроучавање села у Србији. — С нохвалом морамо да сиоменемо још један рад који су драговољно