Prosvetni glasnik

\

348 РАДЊА ГЛАВНОГА

„У Фамидију маслиница долази још п врло важна биљка, која код нас не расте већ у топлијим пределима, а то је маслина" т. 22.. Ово је и сувише алватно речено. Могло се бар казати, да се маслина у велико гаји у далматинском и маћедонском прнморју. Али „Крунида је неправилна (у мртве коприве) и састављена од иет лисака сраслих у цев која је но ободу подељења у иет режња. Режњеви нису једнаки те крунида изгледа подељена у два неједнака дела, која се зову усне, а дела круница због тога зове се усната. Горња усна састављена од две лиске а доња од три - " Писду нејасно ученидима неразумљиво, „Фамилија иотајница (ОгоБапсћеае)" т. 23. Потајиица (ГлЈћгеа бчиаттапа) је једина врста из тога рода у нас. А род Огоћапсће застуиљен ,је у нашој Флори са 16 различитих врста, и све су народу иознате под именом водњаче. Па и у науци вамилија Огоћапсћеае позајмила је назив од рода Огоћапсће. 1 „Дуван с великим ружастим цветовима и чаурастим нлодовима дуван се у велико обрађује због лишћа, које сасушено људи разно завијају и сагоревају, удишући дим што се развија при сагоревању." Ружаст цвет имају ружасте биљке а не дуван. Земља се обрађује, а дуван се гаји „Храст расте на згодној земљи врло много" т. 25. „Лишће је усамљено, крушкасто (у раста).... Тучак јс опкољен многобројним љушчицама, које скупа чине тако звану купу. Плод је једносемена сушна чаура, ири дну обухваћена стврднутим љушчицама, купом и зове се жир." 26 т. сл. 196. А на 12 т. пшпе: „иокашто многобројни и сушни прииерди образују око цвета као неки иеха-р (сл. 92), који омотава плод, кад овај сазрева, као у храста, букве." Иаведена места не слажу се. Писцу је нејасно шта је куна, а не зна какав плод пма раст и буква. „Кестен расте у нас само око Лознице и више Трнаве на Јелици. У кестена је лишће целцато ." 26 т. Ко биљку — кестен — не познаје може се, и са сд. 197. у рукоиису, уверити да кестен има лист зупчаст. Сем иоменутих места кестен расте у Србији још и код Ниша на Горици, код Врање, код села Лопатње у ваљевском итд. „У леске плод је легиник, обвијен оздо...." т. 27. Међу плодовнма овај плод нпје описан. Леска има плод орашицу, коју лешником зовемо. „Зумбул има шест драшника : четири дужа а два кра&а. " т. 30. На 8 т. иише: „у зумбуловог као и у шебојевој цвета, дма. шест драшника, али су у зумбуловог цвета прашници с врло кратким прашним концима, једнаке дужине Коме да поверују ученици: ономе са 30 т. илд овоме са 8 табака? — „ Мразовац, који се од зумбула нарочито разликује по томе што мујеилод мешак ." т. 31. Богме, мразовцује Пого дао да има илод трооку чауру. „Велики део људства храни се кукурузом". . . . „Пнринчем се храни велики део људства." т. 33. Пиринчем се храни можда вшде од доловине а половина доуздано, док се кукурузом храни само мали део људи. „Јела (Рнгаз р1сеа)". Јела је АМев ресНпаи а смрча Рјсеа ехсе1за. „Ражни жижак " (8с1его1гат с1агиз) је гљива готованка у облику рога. Она се развија на ражним класовима и чини те је брашно такве ражд веома опасно. јер је жижак који је с брашном помешан отро-

ДРООВЕТПОГА САВЕТА

ван." т. 35. Жижак је она буба Са1ап<1га, чија дарва по амбаревпма нагриза зрна стрних ') жита. Гљива што је горе оипсана јесте изродица (Скукерв ригригеа Ти1.), која се само у једноме двету — на класу у неколпко цветова — на месго длода круне развије. Да не би и даље наводио, многа сам места у рукоиису само подвукао. А овде ћу само још две ствари споменути. Оно дод „ Географиско расиростирање биљака" преписивано је пз Панчићеве Флоре у околдни Београда VI изд. с. 65—67, само су прд дреписивању неки ставови измењони и окрњени, те је с тога ваљада овај одељак и испао не само непотпун већ и нејасан.... „Све биљке које на каквом мањем дли већем земном простору расту, кажу се скуда флора.... Да би се лакше дознале и дроучиле биљке што састављају Флоре разндх крајева или мање Флоре, као Флора Србије, Флора околине Београда, од велике је користи додела биљака која је свуд дрдмљена, а коју је француски велики ботаничар Аинеј нзвео и која се зове „Линејев сиетем." Ја мислим да су врдо ретки матуранти, који не би знали да је Линс Шведац. У ирегледу Лпнеова система дише: „1. Цвеће двос110.1но. ... 2. цветовд двосдолни." У дрвом треба дветовд двосдолнд, у другоме цветови једносполни. Даље пише: „Једанаест до дванаест прашника.... XI класа." А треба једанаест до деветнаест прашника.... XI класа. 2. У рукопису има 265 слика. Нисам противан сдикама, али знам да би ученици више научнли и знања стекли када би им се поједино биљке ждве или и осушене доносиле и доказдвале. За то су у свакој гимназији и установљени јестаственички кабинети. Да понешто поменем. Разне врсте корена, стабала, дишђа и илодова требало би увек имати у довољној количпни у кабинету. И, кад се о тим деловима биљним говори онда им осушене и препароване износити д показивати. А који пут по некп делови могли би се можда и свежи набавити (напр. бршљан). Осушено лдшће може се у двојним рамовима ноказати а не би било згорег тражити од ученика да ноказато им лдшће дрецртају. II остале делове биљке требало би ученици да дрецртавају. У место слика, на којима је представљено навртање, много је поучндје за учедлке, кад им се та вештина ирактичкн покаже ма и па врбову прућу, које је и лако добавити. Сл. 113. у рукопису представља имелу као готованку. Из слике се ама баш ништа не разбира. А кад би се одсекло неколнко грана са дмелом д надравили иресеци у неколико праваца, ла то показало ученицпма, онда би ученици иосматрањем тих пресека, уз наставниково објашњење, лакше могли да нојме нмедин паразитизам. То, што би тада уочили и сазнали не би после никада заборавили. Свака гимназија ваља да има хербар сувих биљака. Те биљке треба ученицима и показнватд онда кад пм се о њима говори. А само уз биљке показати им п слике, да виде како су показате им биљке и насдикане. Ослонпти се само на слике то је и сувише премало. ') Сви наши нишу за цереалије стрмна жита у место етрна жита. Цереалије се зову стрним житииа за то, што им зрна, кад се уриљавају, стрне ииза стр^ие рие. Отуда су и речи стрника и стрниште.