Prosvetni glasnik

336 • радња главнога

матика, III. део, наука о реченицама шш синтакса" од г. Стев. Иредића, проФесора. Савет је одлучио, да се за преглед и оцену умо.хе г. г. Хенрик Лилер и Ђура Димић, проФесори. VII. Прочитано је нисмо г. мпнистра нросвете и црквенпх послова од 15. маја 1898. год., ПБр. 8181., којим се Савету шаље на оцену „Митологија старих Грка и Римљана" од Л. Зрнића. Савет је, иознавајући књигу раније одлучио, да се пом. књига може нримити за ноклањање ученицима средњих школа п за књижнице средњих школа. VIII. Прочитани су реФерати г. Мпленка Вукићевића, проФесора, о штампаним уцбеницима за Српску Историју у осповној школи од Ј. Марковића, М. Убавкића и Мих. Јовића, н о рукопису М. Убавкића за исти уцбеник. Тај реФерат гласи: Главном Просветном Савету На 70(5. састанву Главног Иросветног Савета, који је држан 22. аирила ове годиие, одређен сам да рсФерујем о уџбеиицима српске историје за осиовиу школу и то од покојног Јоксима Ст. ШарковиКа: „Српска историја за нижу основну школу" (девето издање 1896), за тим од Милана С. УбавкиЛа: „Исторпја Срба за основне школе у Краљевини Србији" (I издање 1891. год.) и најносле од Ших. ЈовиАа: „Сриска историја са сликама за IV. разред основне школе по новом програму" (шесиаесто издање 1897). Главни Иросветни Савет тражи да му реФеришем која је „Историја Срба" од горе поменутих иајподеснија да се употребљава као уџбеник у основној школи. Сва три горе номенута уџбеника марљиво сам прегледао и част ми је одговорити Главном Цросветиом Савету на ностављено питање овим што иижо следи: Што се тиче уџбеника иокојног Јоксима Марковића могу рећи то, да је по историском градиву, који је у њ уиешен сувише опширан за ученпке IV. раз. осн. школе. Због те своје опширности врло је незгодан и ненодесан да послужи као ручна књига деци основне школе у IV. разреду. Извесне партије и сувише су развучсне и оппшрнс без живости у причању те децу могу више да море својол једностраиошћу и монотонијом. Друге пак партије врло су скучсне, а неки делови, који би требали да су унесени и бар у најопштијим потезима поменути, еа свпм су изостављени. Нисам намеран да до ситнице износим недостатке овог уџбеника али ипак нека ми је допуштено да истакнем две три мане. Тако одмах на 3. страни где со говори о „Старој постојбини" воли се да су Срби некада живели на североистоку данашље Србије у земљи, која сс зово Галиција на изворима река Висле и Днестра. За овим настаје ређање који су други Словеии. Мислим

ироевЕТНогА савета

да је непедагошки уиосити у уџбеник основне школе име земаља и река о којима деца нингга нису учила не само у III разреду но ни у IV разреду у Географији иишта неће учнти. Наставну грађу из историјске ГеограФије треба нодесити за Историју Срн. Народа према оиоме што деца уче у III и IV. разреду основ. школе. Међу нредметима. мора бити сагласности особито у основиој школи, где се деци даје елементарно знање. Необично је много опширан чланак који говори о животу Срба у старој отаџбшш, о всри и обичајима (стр. 3—9). Обухвата скоро три листа, те својом онширношћу надмаша п оно што је речено у уџбенику г. Л>. Ковачевпћа и г. ,Б. Јовановнћа за III разред Гнмназија (издање 1895—6. год.) Исто тако опширне су п остале нартнје. Међу тим нема ни иомена о срнским деспотима у Угарској. Тако исто о Дубровнику. С тога са.н мишљења да се ова књига као уџбеник за основну школу не може уиотребити поглавито са своје оаширности, јер је пуна разнпх факата и чињеница, које вепим делом само терете иамћење дечије, а немају никакве занимљшости за децу у оном добу, у коме су нсши ученици у IV. разреду основне школе. II Други уџбеник г. Милана Убавкића већ је у иогледу на колнчину унесене историјске грађе подеснији но горе поменути. Историјеког градива ушло је у уџбеник мање но у Јокс. Марковића, језик је лакши, реченице су краће и нрикладније. Расноред грађе у Убавкићевом уџбенику такође је бољи но у Марковићевом. Али за то овај уџбеник Убавкића има много других мана и недостатака, које му отежавају да буде ручна књига за ученике IV разреда наших основних школа. Мане и недостатци Убавкпћевог уџбенпка ове су: 1. Исто онако као и покојни Јокс. Марковић у самом почетку своје историје г. писац говори о областима о којима деца ннсу ништа учила у III разреду, а о којнма такође нли ништа пеће учити ни у IV. разреду. II овде се помиње Галиција, Бугарска, реке Висла и Дњестар. Што се тиче већег дела српских земаља требало их је само поменутп, па тек при свршотку старе историје кад се деца у IV разреду упознаду бар са воћииом сриских области, оида их ионовити и о њима роћи коју више. Тим би било вишс једннства у основној настави и веће везо између нредмета и предмета. 2. На страни 4. г. пнсац говори о нрвим друштвеним облицима. Говори о иородици и задрузи. 11а мало ниже вели : „впше задруга и родова сачињавају племе". Овде се излази одједаред иред децу IV. раз. основно школе са примитивиим друштвоним обликом, који се зово род. Деци ни иро нн после тога ништа није речено о роду. Међу тим ствари тешке н анстрактне децп IV разреда основне школе или не треба номињати, или ако се помену, треба их тако изнети да их деца у IV разреду основне школе могу разумети и појмити. Алп овде аутор гроши кад идентнФикује задругу н род. Друго јс задруга а друго род. Исто тако ни више задруга ни више родова но образују нлеме, ио један други облик, који сгоји као један беочуг који везује родове и нлемена. Г. нисац овде ништа нам не вели о фратрији, (браству). Ја мислим