Prosvetni glasnik

К 0 К ,, Ч Е Ж 'И Т>

613

§! 5 = ^ ^ а ^ л к рз « м м

Број школа основ. у хнљадама о о а 5 Н Л 8 8 дмвч !( и о л з р.

О |»» рЗ '5 в ° « Е & и =! « ®. ф о 8

Шведска

5

11

3

7

Немачка

53

59

9

14

Енглеска

40

31

13

20

Норвешка

2

6

3

12

Француска

38

81

0

7

Холандија • •

5

4

10

16

Аустрија

45

38

13

15

Белгија

6

6

10

12

Шианија

18

30

6

6

2

3

8

8

Италија

31

58

5

4

Грчка

2

3

7

4

Вугарска

3

1

28

15

Португалска

5

6

9

4

Србија

2

1

25

8

п.

ПГколе за богаље. - Поред нгкола и завода за слепе, глуво-неме, идиоте и епилептичне, у неким земљама већ су уређене и школе за богаље разне врсте, ко.ји су као такви рођени илп несрећним каквим случајем осакаћени. С таквом децом обично ни самн сироти родитељи не знају шта ће и како ће нх спремити за будући живот. Од њих се само могу рекрутовати иросјаци и бедиици. Но милосрђе добрих људн подбринуло се и за такву децу. Први завод за овакву децу био је уређен у Данској, па у НТведској и Норвегакој. Оснивалац ових заводима био је дански проФесор Ханс Кнудзен, који је такав завод уредио пре 25 година у престоиици данској. По угледу на ту школу, после су иоднзани и други заводи у разним земљама. У таквим заводима, норед учења елементарних нредмета, уче се деца н каквом занату или ручном раду. Женска деца уче обично ручни женски рад, мушка столарство, резбарство, израду новчаника, краватни итд. И деца с једном руком науче ту по какав рад, који их може хлебом хранити. П.

ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ

Награђени учитељи пољопривредиици. Према члану 4. Правила о иаграђивању учител>а Народних ПГкола, који се баве пољопривредом, нарочнти изасланик министра народне привреде прегледао је рад свих учитеља који се баве пољопривредом, и по његову предлогу иаграђени су: Наградом од по три стотине динара: Јован Поповић, учитељ у Михајловцу (окр. крајниског ср. брзопаланачког) и Урош Ковачевић и Светозар Кушић, учитељи у Лесковцу; Наградом од по две стотине динара: Михајло Милошевић, учитељ у Чачку, и Тодор Вељковић, учитељ у Медвећи (окр. врањског ср. јабланичког) ; Паградом од по сто динара : Свотозар Хаџић, учитељ у св. Аранђелу (окр. нигаког среза сврљишког), н Љубомнр Симоничић, учитељ у Батушини (округа и среза ножаревачког); прооввтни гласник 1898. г.

Ппсменом и јавном похвалницом: Чедомир Тодоровнћ, учитељ у Сремчици; Андра Дрињаковић, учитељ у Лаћевцима; Повица Павловић, учптељ у Лужници; Љубомир Вилотијевић, учитељ у Печењевцима; Тома Соколовић, учитељ у Врањској Бањи; Светислав Јова- 4 новић, учитељ у Сепцима; Ненад Стевановић, учитељ у Врелу; Саватије Грбић, учитељ у Милутовцу; Крста Славковић, учитељ у Ђакусу ; Јеврем Маринковић ; учитељ у Јежејшци; МихаЈло Максимовић, учитељ у Рабровцима; Милан Дачић, учитељ у Комирићу; Марко Марковић, учнтељ .у Миљковцу, и Милорад Миловановић, учитељ у Лоћици. * Жколски декари, — На основу члана 94. закона о средњим школама, министар просвете и црквених нослова ноставио је за гаколске лекаре: у првој београдској гимназији: Љубомира СтојановиЛа и Ђоку НиколиЛа; у другој београдској гимназији Селимира ЂорђевиКа; у зајечарскј гимназији Душана ЛетровиЛа ; у крагујевачкој гимназији Илију КоловиКа; у нишкој гимназији Јована X. ВогдановиЛа; у врањској гимназији Војислава Стојанови&а; у пожаревачкој гимназнји Миленка ЈЗориЛа; у чачанекој гимназији Венцсслава Стејскала — млађег; у шабачкој гимназији Петра ЋукиКа; у ваљевској гимназији Ђоку ~ВидаковиЛа; у пиротској гимназији Јанка СенкјевиАа, и у Вишој Женској Школи у Београду Љубицу ТзхјриКеву. Школским лекарима плаћаће се из школарине хонорар: у потнуним средњим школама 600 динара, у шесторазредним 500, у четвороразредним средњим школама 400 динара, и у Вишој Женској Школи 360 динара годишње. * Етнолошки Муаеј и Жузеј Сриске Земље. По одобрењу миннстра лросвете и цркв. иослова од садашњега Народног Музеја издвојиће се Етнолошки Музеј и сместиће се у кућу пок. Стевче Мпјајловића, ■ коју је он завештао Народном Музеју. У нсту зграду сместиће се привремено и Музеј Српске Земље, где ће остати, док не добије своје зграде. * Иоложили лроФесорски испит. — У октобру ове годнне иолагали су и положили проФесорски испнт: архимандрит Иларион Веси&, предавач Вогословије, из догматичног и моралног богословља, и Петар МарковиЛ , предавач Учитељсве Школе у Алексинцу, из . исихологије с логиком, педагогике с методиком и немачкога језика с књижевношћу. * Словенски научници у Београду. — Ове јесени походилн су престоницу срнске краљевине неколики млађи научници словенски: др. Поливка, нроФесор чешкога универзитета у Прагу; др. Р. Абихт, лектор слов. језика у бреславском универзитету, др. Матија Мурко, доценат у бечкоме университету, и П. А. Сирку, доценат петроградског университета. Сви су долазили ноглавито ради својих научних студија: др. Поливка ради варијаната неких наших народних нрииоведака; др. Абихт ради акцеитованнх сриских текстова, потребних му за српску хрестоматију, коју спрема за 79