Prosvetni glasnik

(58 ШКОЛСКИ ЛЕТОТШС

У Славковџцџ и Доњој Тоилици зграде су сгаре, али се спремају да подижу нове. У Славковици је сиремљен сав потребан материјад и сав новац, а у Д. Топлици готово је сав материјал спреман. У оба места чека се само на одобрење планова. Међугпм на то одобрење Д. Топлица чека већ вишс од године дана а Славковица преко два месеца. Ја мислим да би планове требало одмах одобрити и вратити, јер оваким одуговлачењем материјал сс ра.твуче, иовац се потроши, те се тако после никада неће ни доћи до нове школе. Школске касе У свима местима, где сам чннио преглед школа, школске су касе одвојене. Благајници школски најчешће су кметови или чланови одбора школског, а понегде учитељи. Где благајници нису учитељи, ту редовно школа пати, јер се набавке или врло тешко или никако не извршују, а учитељу се обично накнада било за стан било за земљу не издаје по неколико месеца на и но годину дана. Где су благајници учитељи, ту су они благајници без новаца, јер се школски прирез „никако не може да покуии". У оба, дакле, случаја пате и школа и учитељ. И с тога је преко нотребно да се овај прирез одмах купи уз нррез, да се из среза одмах снабдеју школе свима нотребама за цолу годину и да се отуда и издаје редовно накнада учитељима. Ја сам, Господине Министре, говорећи о школи у Јовању, напоменуо, како се о школском новцу слабо даје рачуна, а овде ћу да поменем још један пример. \ У Рибници, ср. колубарски, поред школе постоји и зграда, у којој је била стара школа. Било је решено, да се та зграда оправи да би ђаци где имали ноћивати и зими се склонити од рђава времена. И за тај се циљ нокупи сума од преко 1000 дин. То је било пре 4 године. Од тога новца данас ни трага ни гласа. Зна се ко је био председник, зна се благајник, али новаца нема, а кућа је већ при паду. Ето како се рукује новцем, који је одређен за школу. Мислим, Господине Министре, да би овоме злу требало стати на пут. Школске баште. — Ручни рад 11о упутсву имао сам, сем рада у школи, да прегледам п уређење школских башта. Готово сам нашао свуда добру вољу за уређење школских башта, али сам налазио тек на покушаје, на почетке. И када би, Господине Министре, било сталности, онда верујте да би свака школа имала доиста угледну школску башту, угледан виноград, воћњак итд.

И ако мислим да овн почеци појединаца лису за новчану награду, или бар за малу, опет ћу иоменути неколпко вреднијих у томе послу. Живко Ви&ентијевиК, у 'Бурђевцу, ср. колубарскн, поред приличпо урађене своје баште, обучио је све старије ђаке калемљењу и ђаци су му са успехом калемили и код школе, и код кућа и но шумн дивљаке. И ово му ђацп раде и са вољом и са умешиошћу. Сем овога бпви се и челарством. Има до 14 кошница — ђерзонке сам ради. И челарењу ђаке је обучио. Лепу је башту удесио и Васа Урошевип у Мионици. Он је за ову башту воће набавио из расаднице у Топчидеру, а поврће из ратарске школе у Краљеву. Но и он је почео ове године да обрађује, и њему је ночетак. И Милутин ТалетиК, учитељ у Голој Главн, урадио је башту доста добро, засејав је разним поврћем. Башта му доиста може служити као углед мештанима. Али требало би да буде вредан и у школи као и у башти, јер одличиим радпицима у школи само може да се изда хвала и за иољопривредне радове. У овим срезовима има ириличан број насгавника, који су гајили свилену бубу, неки у мањој и неки у досга великој мери. И ово им је за похвалу. Ручних радова ђачких нашао сам само у две школе: код Антонија Јеремипа у Јовању п код- < Адама СтанимировиАа у Гибници. На оба места ђаци су израђивали разне пољске алате од дрвета и то у маломе : кола, плуг, ралице, јармове, појединс делове кола, виле, лопате и т. д. И израђивањс ових предмета нма своје вредности и паспитне и практичне: да сваки увиди још као ђак да се не мора свака стварчица куновати и нлаћати, већ да и сам он може стварати. — Држим да су радови ових наставника у овомс погледу за похвалу. На завршетку овога извештаја, част ми је, Господине Министре, именовати оне наставнике, код којих сам нашао и најправилнији рад и најбољи успех ; То су: Алекса НсшиК, у Славковици; Алекса СаасојевиК, у Суводању; Живко ВиКентијевип, у 'Бурђсвцу, и Јелена ПеркиКева, у Каменици. И за ове и за све остале наставнике изнео сам своје мишљење у појединим листама. 10. јули 1898. год. у Београду. Понизни Милош Велицки, учитељ, надзорник школа за срезове иодгорски и колубарски, окр. ваљевског.