Prosvetni glasnik

11*

НАУКА И

НАСТАВА

знак боље увиђавности. И еве ово овако стање бидо је до пре кратког времена. Међутим, данас сгоји ово тако важно нитање "свршено. Госиодину Андри Ђорђевићу, садањем министру иросвете, принада та велика засдуга, што је оно једанпут решено, те имамо већ и санкдионисан закон о њему. И ми приступамо са задовољстком да о истом, на овом месту, изнесемо иеколико на-ших мисли, верујући и даље тврдо у оно што смо у енојим ранијим ревизорскпм пзвештајима вазда изјављива./ш, да ће се тек од тога дана, када буде уетановљен сгалан и стручан надзор шкодски, осетити корист и срећа од школе и учитеља у пашем народу. Наше школе у најстаријо време, као што је то било и свуда у свету, бејаху у неиосредној вези и под надзором цркве и манастира. У оном лому, када је сваког часа живот био у онасности, под тешком силом турскога варварства, када јесе сваки старао пре свега за спас себе и својих, није могло бити помена о разшгм друштвеним установама, а још мање о школи и њеном надзору. Али када је онетанак колико толико ' био обезбеђен, одмах се поче поклањати пажња и унутарњем развитку државном. Онај исти херој, који је оне бесмртне ослободилачке речи изговорио под Таковским Грмом, изрекао је и мудри благослов : „Бог да прости учитеља, па родитеља." И заиста, чим се ратна ватра утиша, одмах се отиочеше овде онде отварати шкоде и деца слати у њих. Оне исте године (1830.), када султан нотврђује Милоша за кнеза, отвара се и први разред гимназнје, од које носта посде Лицеј и данашња Велика Школа. С наиредовањем пгколе ишао је упоредо и надзор. 1836. год. објави кнез иоред осталога и постављање школских директора. Они су имади дужност, да но народу пролазе, да настојава.ју да се школе подижу и да учење буде колико тодико правидно и наиредно. Те исте године похођене су све школе у Србији. Постављање директора, односно надзорника школа, означавадо је велики нанредак. После две године дана би одређен Нонечатељ Просвепггенија и врховни надзиратељ карантина, да сам собом походи све школе у Србији и да иошље нзвештај кнезу. А 1839. већ учини Понечитељство предлог Совету, да ее одреди надгледање шкода; два директора да буду за сву Србију и један врховнн надзиратељ над њима. Тога ради подели се земља надв.а округа: Источни, од Београда к Тимоку, п Западни, од Београда к Дрини. Они су обидазиди и обавештавалн учитеље о бољем вршењу „тешког и важпог званија учитељског", док се но времену „недагогичке или предуготовитедне школе за изображеније будућих учитеља" у Србији не за-

веду. Законом од 1844. буду наименовани главни управнтељи осиовнпх: шкода. Њихова .је дужност била походити сваку школу бар један иут у години и подносити при крају шк. године министарству нзвештај, а нмали су п права потврђивати изабраног учитеља од општине. За надзор лак над полугимназијама министарство је изашиљало сваке године свог нарочитог чиновника. Године 1853. би иостављен гдавни инспектор училишта, који заузе место међу министарством н свима школским властима. Он је водио врховни надзор пад Лицејем, гимназијом, нолугимназијама, реалком и свима главним управитељима оеновних шкода. Поред ових )'лавних управитеља, у тој години било је месних управитеља, које је бирала сама општина и који су бесплатно, „оиштинске аолзе ради", служили. Њихова је дужност била што и данашњих школских одбора. Главном инспектору била је дужност, да пази на унутрашњи рад у школи, да мотри на' предавања учитељева, да их поучава и обавештава, да држи нредавања за то, да присуствује испитима, да „окачествује учитеља и сва примечанија да шаље Попечитељству Цросвештенија" итд. 1845. јавља се Одбор Просвештенија, који је иоред осталога биб судија у тужбама противу учитеља. 1857. би издат закон, којим се на место Гдавних Уиравитеља постављају четири секретара, чиј посао бејаше у главноме обилажење и надгдедање школа по земљи. На тај начии нређе надзор шкодски у само министарство. Ади ово није бидо све. За најбдижи и неноередни иадзор буду иостављени Шкодски Надзиратељи исте године, на место месних Управитеља. Њих је бирала само општина у споразуму са свештеником. и полицијом, а бирани су најснособнији свештеници или мирски људи тога краја. Овај избор слао је се на потврду Попечитељству. Њихова се дужиост састојала у старању око екоиомске стране школске. А ако се који учитељ „ио пропнсу Наставдениа" не влада, онда Попечитељству да га достављају. 1862. год. закон вр.1ти Гдавне Управитеље и Инсиектора, а 1863. опет укиде. Ове богате године у шкодским законима изађе: закон о устројству Више Женске Школе, закон о устројсгву Богословије, закон о устројсгву гимназија, закон о устројсгву Ведике Школе, н основних шкода. У њему бн назначено, да ће се нитање о надзору осн. школа доцнијим законом уредити. Међутим сад су вршвли врховни надзор 2, а не 4 секретара, а месну контроду вршиди су т. зв. старатељи места, које ће ностављати н утврђввати полицијска власт.