Prosvetni glasnik

ОЦЕНБ И 1ГРИКАЗИ

87

нчелама, којс се окупљају око ње, а нароччто за „умно радове ових пчвла, које јој из далеких крајева долетеше и у нрвим редовима уносише млад и здрав сок у кошиицу аезину, у културни живот српског народа". Ова свечаност извршена је у тишини, мирно али достојанствено, достојно и великога слављеника и Матице Српске. Да би у срискоме народу бно што трајнији спомен на стогодишњицу рођења Павла ШаФарика, књижевно одељење Матице Српске одлучило је, да читаву једну књигу Матичина Летописа уступи прилозима, у којнма се говори о животу и књижевноме раду ШаФарикову. Овога ради поред прилога ове врсте, које сиремише Магарашевић, др. Каменко Суботић и Рад. Врховац, био је понуђеи и умољен и др. 'Б. С. Ђорђевић, да за ову књигу Летописа спреми нарочиту студију о животу и целокуиноме књижевиоме и научноме раду Павла ШаФарика. * Били смо сведок онога великога одушевљења. којим се млади др. Ђорђевић био латио овога труднога посла, да би се само што боље одужио поверењу књижевнога одељења Матице Српске, успомени ШаФариковој и српској књизи. Неуморно је прикупљао сваки помен о ШаФарикову животу и раду, којих је доста код свих словенских народа, ко.јима свима својим радом ШаФарик припада. И баш у времену, кад је ваљало пристугшти сређивању ирикупљенога градива и изради спремане студије, дошла је дуга и тешка болест др. Борђевића, па после и прерана смрт његова, те је тако за дуже време остала неизрађена студија о ШаФарику и необјављена 186. књига Летониса, која -је ШаФарику намењена. .Тедино захваљујући П. 11. Ђорђезшћу, који је Матицу уиутио на Симу Томића, доцента наше Белике ШкоЛе, и готовости Томићевој, да се одазове пбзиву Матичину и настави и свршн заиочету студију о ШаФарику, добисмо после толикога времена и 186. књигу Летоииса и један део студије о ШаФарику. У овој књизи Л.етописа, намењеној радовима о лшвоту и раду ШаФарикову, шест је нрилога: три од 'Борђа Магарашевића н но један од др. Каменка Суботића, Рад. Врховца и Симе Томића. На нрвоме је месту прилог Б. Магарашевића „У сиомен Павлу ЈосиФу ШаФарику".- Ово је пригодни говор, прочитан у свечаној седници књижевнога одељења Матице Сриске, 1. маја 1895. године, приликом нрославе стогодишњице рођења ШаФарикова. Овакви пригодни говори у обнчају су код Матице. Они се спремају у спомен ноједииим књижевним радницима и другим заслужним људима. Ови су говори као наша стара „иохвална слова"; у њима се у најкраћим потезцма црта живот и рад покојника, у чији се спомен говоре, и износе ње-

гове заслуге за српску књнгу или за српски народ у онште. И овај говор Магарашевићев у спомен ШаФарику такав је. У њему се у најопштијим цртама приказу.је живот и књижевни и научни рад Павла ШаФарика, и износи велики значај његова рада за науку у опште, и српску књигу и српски културни напредак на по се. У колико се од књижевних прилога ове врсте може тражити, овај је пригодни говор и иотпун и леи, и, нема сумње, у књижевном одељењу Матице Српске морао је бити и нажљнво саслушан и лепо примљен. Мимо све то чини нам се, да бисмо се на овоме месту могли заиитати: да није сувишно поред онако исцрггае и марљиво израђене студије о животу и раду ШаФарикову од Симе Томића, штамиати и овај панегирички помен о истоме нредмету? Прилогом др. Каменка Суботића „Какве су прилике створиле ШаФарикову Историју српске књижевности", који је у овој књизи на другоме месту, ваљало је објаснити постанак једнога, за нас Србе још и данас врло значајнога рада ШаФарикова, Историје српске књижевности. Писцу ове расправице учинило се подесно, да је подели у пет одељака, и да у нарочитим одељцима говори о карактеру ШаФарикову, националитету, књижевним утецајима, клицама Историје српске књижевности и тек у последњем одељку о самој Историји српске књижевности. На овај начин све је у овој расправици раснлинуто, те нам се и не пружа јаснч слика о приликама, које створише ово ШаФариково дело. По др. Суботићу постанак ШаФарикове Историје српске књижевности иада врло рано, још у почетку његовпх студија на универзитету. Ондашњи проФесор на универзитету у Бреслави, Вахлер својим делом , Нан(1ћисћ ешег а11§. 6е8с1псМе <1ег Шегапсћеп Сићиг" подстакао је ШаФарика, служећи му као узор, да изради Историју слов. језика и књижевности, која је онет постала из скромних бележака ШаФарикових о словенским језицима и књижевности, вођених раније за личну нотребу, у Јени сређених и у Новоме Саду проширених и доиуњених богатим материјалом, поцрнљеним из многих старословенских и ернских књижевних спо^ меника. Из ових бележака, овако нопуњених и нроширених у велико дело о језику и књижевности словенској, постало је доцније нарочнто дело о срнској, управо јужнословенској књижевности. Као што се може лако запазити, предмет за расправицу био је срећно изабран, али не и срећно обрађен. На трећем су месту „Писма Павла ЈосиФа ШаФарика и Адама Драгосављевића", која је санштио Борђе Магарашевић. Ова писма неоснорно су драгоцена грађа за живот и рад и ШаФарика и Адама