Prosvetni glasnik

130

НЛУКА

И НАСТВВД

се од ње асимилише и уиотреби, а колико неунотребљено иропадне; — и најносле 3., одговара ли она и ио врсти и ао количини свима иотребама детипег организма. Кад све то тачно одредимо, опда смо у исти мах одговорили и на главно питање, које нас је занимало — на питање о начину исхране наше деде, — јер ће ти податци махом тачно одговарати оном начину исхране, како је и код куће за децу тога узраста уобичајено. По себи се разуме, да ту не може бити речи баш о апсолутној тачности у свима правцима, али је тај начин инак најзгодпији, и даје пам доста верну слику онога, што доиста у народу и постоји. Бољега за сада ја пе знам, 1 ) на с тога сам се и решио, да питање о исхрани наше деце између 7. и 12. године проучавам и по податцима, који би се на тај начин прикупљали. Али и само прибирање тих података није тако обичан носао, да се може свакоме новерити. Пре свега је потребно, да су ти сабирачи поуздани и тачни, те да верно забележе, што нађу, па оида, да и сами познају придике у народу. За то сам мислио, да су код нас за тај посао најзгоднији сами учитељи, на сам и решио, да се на њих обратим и ослоним. Они ће то јамачно радо прихватити и својски врншти, јер се тиче питања од општег иитереса и практичне вредности. Ако ми буду оии номогли, у брзо ћемо имати јасну слику свега онога, што нам је до сада тек тамно нред очима лебдело. И још нешто треба. Добра воља може много, али не све: ; — ваља свој носао и нознавати. Да прибирање тога материјала иде ио једном калупу и према правој потреби, треба сабирачи и сами да знају, чега су се управо прихватили, и шта је у томе сабирању битно и главно. С тога сам ја и подстакао ово питање јавно, и хоћу до некле да га разрадим — не да одмах из тога изведем какве дефинитивне закључке, него да на конкретним примерима иокажем, какав материјал ја требам, колико ми он вреди, а када је без вредности; — у опште: да на примеру покажем, како га ваља нрикупљати, ако ће да послужи као основ даљем научном истраживању. . ') Мозке бити, да би се слични иодатци могли ирикупити и од деце и од одрасдих, који сс шаљу иа куће, да у пољу чува.ју стоку, живину, усеве, вотњаке, винограде п т. д., те са собом носе намирлице за оно време, докле ћо бити на том нослу. „Мобе* и друге прилике, где се готови за веће дру^штво, те се нрема нотреби и спреми, нису за тај посао згодне — већ с тога, што у тим нриликама махом влада раскош, те ни врста хране ни количина це одговара ономе, што је уобичајено за обичан живот,

Материјал, којим ћу се примера ради овом приликом послужити, прикуиио ми је г. Ти.г. }'. ЂорђевиК, про<весор учитељске школе у Алексинцу. Заинтересован за то нитање ирегледао је, нЈ^ебројно и премерио намирнице школске деце из 11 школа жпчког п студеничког среза, и нодстакао је тамошње учитеље, да иа том питању и даље раде. За мене је тај материјал тим драгоценији, што ми је створио могућност, да учиним први корак у томе питању — бар угледа ради. Ја га ево чиним, не бих ли на тај начин пробудио живље интересовање за то важно питање нашега напретка у свима надлежним круговима, а нарочито на оном месгу, са кога би могле иотећи благотворне реФорме у томе нравцу. Само академско разлагање тога иитања не би ни мене могло задовољити.

I. ВРСТА И КОЛИЧИНА У иитању о исхрани школске деце у самој школи ове су тачке најглавније. ' 1. Шта деца доносе у школу за оброке ; 2. Колико доносе од појединих намирница и како их прерађују; и 8. За које време потроше ту своју заиру? На та питања може се и сумарно одговорити, и тако је одговорио грачачки учитељ. Његов писмеии извештај о томе гласи дословце овако: ,,0 храни ученика школе грачачке". Искључива храна ђацима ове школе је хлеб од кукурузног брашна, а ретко кад од пшеничног, и то се купи у механи. Изузетно ове године било је хлеба и од елде. На сваког ученика без разлике на разред, у коме је, долази иросечно таквога хлеба 0'500 кгр. У јесен, осим хлеба, у време иоста, доносе лук, јабуке, рибу и орахе. Лука на једног ученика долази 20—30 грама; јабука по 400—500 грама; рибе просечно на једног ученика 30—40 грама, а ораха 300—400 грама. У зиму, осим хлеба, у време иоста доносе такође лук као и у јесен, са истом количином; јабуке са мањом просечном количином од 100—150 грама на једног ученика; ораха и рибе такође са мањом просечном количином него у јесен. У време зимњега поста доносе још суве шљиве и колаче, направљене од куваних шљива (?). Од ове хране на једног ученика долази нросечно 400—500 грама. — За