Prosvetni glasnik

4

ОЦЕНЕ И ПРИКЗИ

151

Бранковићи" св. 146, 147. и 148. У осталом Новаковић је и сам чланак у засебну књигу одштампао. Остале тачке ове прве главе (3., 4. и 5.) добре су и по саставу и ио јасности. Само ми се чини да би она тачка о Змај-деспоту Вуку могла бити нешто опшириија, јер је рад овога деспота и јунака врло обилан и сваком Србину симпатичан. Друга глава четвртог псриода говори о стаљу срп. народа за време турског напредоваља. На првом месту говори о српском робоваљу и ту му се - омакла једиа омагака иера (стр. 10. где вели да су Турци продрли дубоко у Италију). Врло је занимљива друга тачка, која говори о лшноту Срба под Турцима и где је истакнут у најкраћим потезима преглед данака и уређења у турској држави. Штета. само што нигде деца у ранијим лекцијама српске историје нису упозната бар и површно са уређељем и порезама старе српске државе, те би то сад могли уноредити и видети слпчности и разлике између српске др;каве и живота у љој и живота српског народа под Турцима. Желели бисмо да је у почетку овог чланчића нисац био мало јаснији и у погледу деобе турске државе на беглербеглуке и санџаке као управие јединице осмаиске царевине, те би деца могла видети сличности и разлике између ове поделе за време Турака у српским земљама и оне, која је постојала раније (подела иа области и жупе). Писац је лепо окарактерисао поделу становништва у Турској царевини по вери на правоверно (мусломанско) и неверничко (раја). Нису без значаја пи одредбе о турском правосуђу и полицији (страна 14). Са доста топлнне и јасности нрестављена је деци и појава Хајдука и Ускока, особито је лепо оно што је поједине Ускоке везао за народне несме. Могао је то учинити и са Хајдуцима. Овим везиваљем појединих личности за народне песме учениЦи лакше памте поједине личности, и оно им је трајније а има и лепих примера, у којима је истакнута љубав према народу, отаџбини, вери нт. д. Мишљеља сам, дакле, да у нижим разредима не треба народну историју отуђивати од народних песама, јер несме су и имале и имаће вазда јаког утицаја на национално васпитаље, а овако васпитање у данашње време нама је потребно као насушнн хлеб. Исго тако лепо је престављеио п стање Срба у Угарској после пада града Јајца и оснивање војничке границе. ТреКа глава чотвртог периода ове историје говорн о опадању турске царевине и стању српског народа за то време у турској царевини. Истакнути су првн знаци опадања турске државе и почетак српских устанака. Особито онај покрет у срнском народу у време спаљивања моштију св. Саве.

Овај устанак писац назвао је „Устанком св. Саве". Тако сам га ја назвао у .једном свом спису, али тај се назив не може оправдати. У колико сам могао наћи, чини ми се да је први Качић - Миошић у својим „разговорима угодним народа словенских" први иоменуо устанак св. Саве, али га за сад историјске белешке и записи ничим не потврђују. Истоје тако грешка и оно да је тада био патријарх Максим на челу устанка. Овакву исту грешку учинио сам и сам у свом делцету о „Горским Хајдуцима". У то време т. ј. у време спаљивања моштију сн. Саве на пећком патријаршиском нрестолу седеоје Јован II (1592—1614). Јачи покрети, који су у то време били, јесу : 1) онај у Ванату под владиком Тодором; 2) за тим мало доцније онај око Старе Планине под Старином Новаком и још доцније онај око Колашииа иод Грданом војводом; 4) и иајпосле кроз 12—14 год. она спрема, коју је предузео патријарх Јован II у договору са туђим дворовима, која гаје, како ми се чини, и главе стала. Доста је јасан писац и у остале две тачке ове главе, т. ј. у опсади Беча и у ратовању носле тога. УГепо су изнессни и папорн Ђурђа III Брапковића око ослобођења српског народа, који је с тог гледишта велики човек и ретка иојава и вазда достојан попгговања и иризнање с наше стране, иа ма га сви не само наши но и светски критични исторпци називали „лажиим". Јасно су обележени и узроци и последице велике снаге српског народа у земљама аустријске круне за патријарха Арсенија III 1690. г. Четврта глава обухвата у кратком прегледу исгорију Црне Горе за време четвртог периода (т.ј. од краја ХУ века до почетка XVIII века). Овај одељак историје написан је онако, како треба да послужи васпитном циљу, који историја има да изврши у нашим средњим школама. С тога ту нису ни ушла нова истраживања наших појединих критпчних историка. И ја мислим да је добро учиљено и та најновија истраживања не треба никако ни уносити у уџбеник, коме је намера да васпитава омладину. Пети је период подељен на два одељка и у овој књижици разрађеи је само нрви одељак и то „стварање државе у Цриој Гори и спремање устанка у Шумадији". И овај одељак подељен је на две главе п израђен је онако као опи напред. Устанак у Црној Гори престављеи је онако, како се до данас у оиште мислило и писало у свим исторнјским списима до најновпјег-времена о тамошњем устанку. Врло је лепо престављена и улога Стеиана Малог у Црној Гори, а нарочпто рад владике