Prosvetni glasnik

262 наука ii јнле ту индуктивну илн иозитивну методу Баконову. Ну ФнлосоФске и у опште социјалне науке, које се бане општим принципима и душевним појавима, већином су остале верне метаФизичној методи. Али неки философи одмах после Вакона почели су ту позитивну методу да примењују и на Психологију, то јест, да и душевне појаве изучавају путем проматрања и опита. Тим ФилосоФима притекли су у помоћ. и природњанн, те се заједпичким трудом створила иозитивна тсорија о ностанку душевних појава. У том правцу највише су радили енглески философи , као: Л.оке, Стуарт и Јум, а у повије доба Херберт Спенсер, Џон Стуарт Миљ и Александар Бен; у Француској Кондиљак, а за тим Огист Конт и Тен ; у Немачкој Вунт; у Русији Троицки и Грот. А од нриродњака највише су ирнвредили за Психологију у том правцу: Дарвин, Пастер, Хелмхољц и Сечеп. По тој позитивној теорији нису први душевни иојави идеје, него осеКаји. То је не само потпуно доказано, него је доказано још и то, да су ти први душевни појави продукти нерване системе са централним органом мозгом и да су им узроци чисто физички , ван човека. Из централног органа, мозга пружају се на све стране капериФерији тела у грунама или, бол^е рећи, од површине тела иду мозгу танки нервани кончићи, који имају на периФерији тела извесие направе или органе преко којих долазе у додир са спољним светом, физичким силама. Таких органа или чула нма свега гиест: иииање, кушање, мирисање, чувење, виђсње и миишКпо осе&ање. Сваки нерв, свака група перава има своју снагу и кретање. До скора се мислило, да је то електрична сила, која се налази у нервима; али у новије доба оиитима је доказано, да је то засебна нервана сила, која је много спорија од електричне. Све силе у опште, па и нервне, налазе се у двојаком стању: везаном или слободном.. Кад су у везаном стању, оне не раде, а кад су у слободном, оне раде. Да се једна сила ослободи, те да може радити, потребна је друга сила, да је изазове; једпо кретање производи друго. Да објаснимо то примером: Узмимо једну малу жижицу. У њој се налази извесна сила у везаном стању. Да се она ослободи, потребна је снага мишићна. Чим се жижица мишићним кретањем натре, она илане. Тпм пламеном можемо запалити цигару, свећу, лампу, а можемо заиалити н огањ, кућу, на чак и целу варош! Ето, каква се страшна сила налази везана у тој малој жижици!

настлва _ Једна Физичка спла не може ослободити нервану силу сваке групе. За сваку групу потребна јо нарочита Физичка сила. Најмања је потребна за органе пипања, а највећа за органе виђења. Кад Физична сила потребне величине (н те су величине измерене) ослободи нервану силу ма које групе и покрене на рад, онда тај процес ослобођавања нервапе силе, зове надражај. Кад се нервана сила ма које групе ослободи или покрене, онда она иде од периФернје тела ка централном органу, мозгу. Кад нервна струја допре до мозга, онда му да извесни имиулс, а он одговори тој струји отнором. Чим се та три Физичка ироцеса сврше: надражај, имиулс и отиор, одмах непосредно настаје то прво стање свести, које се зове осеЛај. Ако ма који од та три Физичка узрока изостане, нема осећаја. Какимначином једна сила изазива другу, једио кретање производи друго, то се лако објашњава но законима механике; али каким начином извесна Физичка кретања ироизводе стање свести, то се не може објаснити по законима механике. Ми смо номоћу Физиологије и Анатомије сазнали праве ЈЗроке осећања; али како ти физични узроци производе душсвне појаве или стања свести, то објашњава Исихологија. Кад би сви импулси нерваних сила били једнаки, па следствено и отпорп мозга били једпаки, онда онет не би било осећање. Да објасниМО то примером: кад уђемо у каду с водом, онда, ако је температура воде већа од температуре тела, ми осећамо топлоту; ако је температура тела већа од воде, опда осећамо хладноћу. Ну кад се обе температуре изједначе, онда не осећамо ништа, ни топлоту, ни хладноћу. Што импулси нерване силе и отпор мозга нису једнаки, то је онда први елеменат свести разликовање. Али и у тој различностн има онет неке сличностп, по којој те разне импулсе и отиоре сводимо на једну врсту, па кажемо да су све то осећаји. Чувење има разних тонова, виђење и оно има разних боја. Дакде други елеменат свести јесте сличавање. Ну ни тог разликовања ни сличавања не би могло бити, кад не би бидо поређења, а поређење опет захтева пажње, јер без пажње многе разлике и сличности прођу мимо нас неопажене. Дакде, трећи едеменат свести јесте ноређење или пажња. Ну пошто осећаји бивају појединце и врше се брзо, тако рећи тренутпо, то се наравно и сав тај процес врши лабаво. С тога нам осећаји и не дају јасног и одређеног знања. То би могло бити само, кад би се ти осећаји могли јављати или понављати и без њихових физичних узрока, који су их први