Prosvetni glasnik

нлука и нлстлвл

265

таквих карактеристичноети само што се одмах не нримете. Сем тога, специјадна геограФија има за објекат локадност, третира иитања .из Физичке н антроногеограФије и ко не нађе ништа карактеристичног у физичкој геограФији нека покуша са антропогеограФијом. За таква предавања има доста времена, само се треба старати, не да учениде што више већ што темељније уче. Многи су за то да се ограничи специјалпо изучавање земаља, нарочито ваневропских, а да се више пажње поклони изучавању отаџбине. У томе и јест претежнији пруски план од јужно-немачког, што захтева, да се у вишим разредима а. нарочито посдедње године ученици баве изучавањем домовине. Потребно је упозпати добро своју отаџпину; ово упоЗнавање много је дспше и пријатније за већ школовани дух младих девојака у вишим разредима. На основу раније стеченог зпања упознавање ће бити много лашие п темељније. Круг се радује што је мајски закон одредио прво место изучавању отаџбпне. Лепу сднку отаџбине треба ученице да нонесу са собом као последњи дар из геограФС -ких иредавања а не масу апстрактних појмова, — воли Еруг. Обим отите гсографије треба смањити у вишим девојачким школама, нарочито Физикалви део, аФизички у неколико. Хидрографија, океанограФија, климатологија и др. не може се опширно предавати. Тежиште методике је да буде што мање апстракција и теорисања, Непосредно носматрање иојава доиоси више користп него систематско издагање. У овом случају носматрање јс често пемогуће и одузима много времепа. Физичка геограФија не сме иматн чпсто тсорнјско апстрактни карактер. Оиа у наставном плану ие нредставља засебну целину већ науку, која се ослања на специјадну геограФију и која има да изведе општи нреглед класиФикујући и генерадишући посматране нојаве из специјалне гсограФије. И обим математичке географије треба ограничити због недонољиог математичког знања ученица. Да би се ностигао успех, треба се што више ослањатн на посматрања. Где год је могуће треба сс користити посматрањем. Гдс се иосматрањем не може користити треба сс зауставити и само изнети Факта као нећ доказана. Кад су ученице имаде више нрилика да виде, да сс тврђења паставникова па доказима осиивају, вероваће, да су и сад речи њсгове на доказима основане. (Свршиће се). .

ЛАТИНСКА КЛАСИЧНА ПРОЗА У СРПСКИМ ПРЕВОДИМА ПРИЛОГ ЗА ХИСТ0РИЈУ СРПСКЕ КЊИЖЕВНОСТИ НАНИОАО | Ми. Р. Димитријевић (иАОТАВАк) Такав дух и карактер створио је и ссбп погодан и сдичан језик. У њему нема дакоће и љупкости, али има еиергично снаге и достојапства, мирног самопоуздања и силине, има оног, што је као резултат м«гла да изнесе „ро1еи(ла" и „^гауНан". „Тога ради латински дух говорни не иде брзо нит се дако окреће; његов је крок одмерен, латинска беседа тече тешко и, због обилности у дугим слоговима, она напредује смишљено и постојапо, најзад она водн вештину красне реторике и нагиње с.е сјајпости и музичкој пуиоћи , коју доноси ритам" [ВегпћагЈу], аједан од најбољих познавалаца свога језика каже у својем писму Л.уцилију: „латински сс језик више [но јелински] обазире, мери, шта кажс и даје могућности да се суди" [бепеса]. Такав је говор латннски, у кога је више снаге ЏасиНаШЈ но љупкостн [§га1лае], који је озбиљпији [§та\'Гз] а има мање слободе [НсепИае]. У самом духу тог језика, који потпуно одговара духу и карактеру романском, лежи „тежња за јединством и логичном тачношћу", а из тога се природно могда најдивније развитн проза. У Јелииа је вечно владала промепа у језику, опи су имали иремиого дијалеката а свп су били подједнако погоднп и обавезни за књижевни рад, па се на свима и радидо; а латински је остао сталан, развијајућн се уношењем новог материјала, одржавајући свој књпжевнн говор у пристојној впсини над простачким [зегшо р1еД)еш8], али увек и одржавајући свезу с њим повим књиженним снагама, које га подржаваху будући се одгајивали „т дгашо таћчз" [у мајчином наручју ] и учили га заједно с материним млеком. Логпка, која се огледа и у граматици п у синтакси, дала му је одређен иравац, и уиутила га на грађење периода у реченици, чија се одмерена н сидна музика осећа и при најлошијем читању. Најзад такав јо говор могао врдо нодесно н депо послужптн и за апстракцију, као и за практичну употребу. Ма да још Лукреције јадикује: „да је јелинске озбиљне, мрачпе изнадаске тешко представити латинским стиховима због оскудости говорне и новине самих ствари". Ма да и Квинтилијан и Сенека говоре о немогућности датинског језика за изношење онпх ствари, које су им потребне, ипак дивотни радови Цицеронови и пребогат језик у њима, славнн изражаји Ливијеви и стална узвишеност Тацитова