Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛЛВПОГА ПРОСВЕТНОГА САВЕТА

365

сио болосномо, говори: в 11е, но смеш пам умротн, господине! Ти ваља за иас, своје ученике, да живиш". Сво ове приче ваљало би, мислим, прерадити. А ГТоцеиана књига чини ми се да се мора сасвим изоставити, јер пити су Станоје и Благоје деца какву ми познајемо, нити је учитељ какав треба да је. Влагоје, сиромашак, одличан ученик, добио нокакву историју са сликама, па јо у школи разгледа са друговима. Неваљалом Станоју дошла воља да оп, баш у тај мах, разгледа Благојеву књргу, иа заповеднички тражи од Благоје да му је да. „Даћу ти, Станојо, док је разгледам са друговима". „Ја хоћу одмах". А Благоје опет, са испосничком смиреношћу, одговара : да ћо му је дати, чим је разгледа. Стапоје му тргие књигу из руку и нредвоји је, Благоје плачо, јер је био заволео књигу „због њених лепих слика и кратких али лепих описа неких историјских догађаја". Стаиојо се накосно смеје и иркоси Благоју. Друговн њихови ћуте. Улази учитељ, Благоје још плаче; а на питање учитељево: шта му је, жали Станоја што ће бити кажњен, ако га онтужи, па неће да каже учитељу зашто плаче. „Не могу, вели, ви ћете га казнити". Сад Станоје, „потресен нлеменитошћу Благојевом", устаје и признаје своју кривиду. Учитељ покара Станоја, похвали Благоја, а о исценаној књизи ни рочи, него се спрема да отпочне рад. Један учеиик устаје, моли учитеља да своју историју са сликама може поклонити Благоју. Учитељ то одобри. Онда и Станоје моли учитеља да му одобри да он куии историју са сликама, па да је даде томе другу који је своју књигу ноклонио Благоју... Како се на лак начин поправљају новаљала деца! У нас нема деце као што су Благојо и Станоје, а но верујем да има и у другом свету, На што стварати типове каквих нема? У чланку Најсвечанији дан има речи и Фраза које деца не разумоју. Прорађен, могао би се задржати. Кад је воћ речеио да отац и мати са децом својом чине породицу, онда, држим, у чланку Породица, ваља изоставити речи: „Иородица јо мало друштво, које је сама ирирода створила", јер деФиниција породице нити јо тачнија од оне нрве, пити ће је деца разумети. И језику би се имало шта приговорити: има и погрепших облика, и реченица рогобатних и иравонисиих иогрешака. Навешћу пешто за потврду: Трпили, узживе, разболе се (3 л. једн.). метуше, заволе (3. л. једн.) не раздвојпи, ниједна не можсмо, од куда н откуд. Тамап се ми вратили кући, кад се цред нашу кућу зауставише кочије. — Још да имаш рпбу од Орида. — Страховао је за своју децу коју ће оставити слабе ц пејаке. Коју јо водпла са собом. Твој би отац био врло срећаи да би кога од свој нх имао уза се. — Да седиш цоли дан код куће. само за то што су ти родитељи забранили куда да идеш. — Седи под орахом и хитно ради рукама. Да се осећа што мање као страи. — Кокица нећо више

да трчи својој љубимицн Миљн (а опо је кокица Миљина љубимица), али јој жао што тако према њој да поступи њена кокица. — Сви нисте виделн још лађе. — И ви никада не заборављајте, да за мпого угодностп које имате, имато млађима захвалити. — Вп сте у времепу да можете учити. — У то старо доба био је господар тако у једном граду пеки суров човок. Овога ради би га ио каткад отпратила. Не гради се разлика између придева одређених и иеодређених. Интерпункција је на доста места ногрошна, што се може видети и из поиеких одељака, паведеиих у предњим редовима. Ево још иошто за иример : Добрп Боже. ти који сво видиш и сво можеш. Дај живота и здравља момо оцу. — Кад јо био још младић, 'Борђе је био заштодио пеколико стотина динара, већ јо бпо смислио да за уштеђени иовац... Из ове збирке г. Сиасојевићеве могао би се издвојити приличан број иричица, које би се уз мале исправке, могле задржати; пеке би вал>ало иажљиво ирерадити; поноку изоставити. Ако се још исправи језик, а додаду песме, таква би збирка могла бити лена читанка ученицима народиих школа, 25. априла 1899. г, Београд. Члап Главн. Нросветн. Савета Л. Лазаревић По саслушању овога реФерага, Савет је одлучио: да се усвојн мишљење г. Луке Лазаревића, с тим, да се г. Спасојевићу напомене, да при преради ове читанке има на уму и наставии нрограм за Грађанске ГПколо. На име хонорара за реФерисање одређено је г. реФерепту 30 дин. VI Нрочитаио је писмо г. министра просвете и црквеник носдова од 28. априла ове године, ПБр. 3989, којим се позива Савет да оцену књигу „Бићеш Раденица" за коју је Главни Одбор Учитељског Удружења тражио одобрење, да се може препоручити за набавку ђачких и гаколских књижница и за ноклаљање ученицима виших женских, девојачких и осповиих школа. По саслушању усменога реФерата од стране г. нредседника, који је ову књижицу иохналио, Савет је одлучио : да се књига „Бићега Раденица" може препоручити за ђачке књижнице и књижницама народних школа, као и да се може ноклањати о испитима у Вишим Женскнм н Девојачким Школама н јога учепицама IV разр. основннх школа. Тнме је овај састанак закључен.