Prosvetni glasnik

НАУКА II

да види да ли пм књиге стоје лено и уредно. Сам пак учитељ у том погледу треба да им је углед; да су му нрозори елободни а но нретрпани којечим, да су му књиге на столу и по иолпцама леио уређене итд. Хаљиие треба да су му брижљиво иовешане а све школско ствари, маие, слике, цртежн итд. да су у реду и свака на сиом месту. 10. Ниједно дете не сме остфити своје место без доиуштепм. — Ако се оио једпоме допустн, онда се то мора донустити н осталпма, а онда то могу учинитн и С1К1 деца на један пут. Само се редарпма може допустнтн да, радн вргаења својих дужностн, могу нануштатн својо место а да се не морају тога радн спакн час обраћатн учитељу за дозволу. 11. Ученици треба на један исти начин да врше своје оаште, разредне, иослове. — „IIа ви ћете уннштити сваку оригиналност и од деце начннити нросте машине, ако нх натерате да све послове раде на један исти начнн". Тако ће повикати какав учитељ који иије у стању да одржн ред у својој школн, те на овај начин правда своју пебрежљивост. А зар систем не допушта да буде орпгнналности ? Зар ће методнчке навике угушити „слободан израз личностн"? Ма каква оригиналност илн инднвндуалност пе може се ни допустити, н треба је ограничити. Ученицп треба да остављају своје таблице и своје књнге у скамије тачно по пеком утврђеном иачину. А тај начип мора бити тако нодешеп, да се тај посао врши онако како је најбоље и с иајмање ларме. Нека тај начин одреди сам учитељ, и кад га одреди, иека пази да се тачно п вршн. Нека то буде какав сталан зиак за сваку радњу: кад треба устати, а кад сести, кад треба узети таблице нли књпге, кад их отворити, кад се спремити за рад и кад га отночети. И ништа се не сме иочоти, док најпре сви ученпци не сврше оно, што пре тога треба да буде свршено. Једнакости н тачности у вршењу не може никад бнти, ако се очо не уреди каквом подесном заповешћу. Заиовест се мора пзрећп јасннм, одлучннм гласом, алн не виком, а мора увек бити од два дела, првн, којим ће се ученици припремити за оно што хоћемо да наредимо, и други, који ће бити знак за вршење самога посла. Међу овим двема речима мора бити мале почивке, а друга реч нека будо увек одсечнија од ирве; на прилику: „спремнте се — устај". Овакво поступање није у школи само ради лепог изгледа; њему је циљ да се уиггеди време, да се избегне ларма, и да се у деце развије воља н одлучност. НАСТАВА 371 9. Греши ко не врши надзор и у школском дворишту. — С ученицима, над којима се води надзор н у дворишту, много је лакше управљати и у учионнци. И ако деца у опште науче нгго ружно у школн, илн чују какве иеуљудне н гадне речи, то бива само за време њихова одмора у дворишту. II за то учптељ треба да је с децом и у дворишту, на њихову нгралишту, те ће својим присуством сиречитн сваку непрпстојност, а нн у ком случају неће смањити њихову вољу за ленпм и здравим нграма п невиним забавама. Тада деца иеће моћи ни ночнњати какве ружне нгре, које узпемнрују оне што нх не нграју, илн су опасне по оне који их нграју. Није нотребно да учнтељ хода тамо амо, као какав стражар; онћо самим својнм бављењем на игралншту спречити мпого обесно квароњо школскпх ствари, илн намерно цепање туђих хаљина, као што је на прнлику бацање туђе капе, II учиниће те неуљудних израза и неирпстојног нонашања не можо нн битн. Учитељ који би за четврт сата изостао са часа рачуна не би се огрешпо ни мало више о своју дужност, него онај који не бн отпшао у дворпште за оно четврт часа дечјег одмора. 10. Греши ко није међу ученицима за време њихове игре. — Бављење учитељево у дворишту с децом од двојаке је вредностн : спречава се зло и развнја оно што је добро. Никад дете ие покаже тако сву своју нрнроду као онда кад се игра. Тада се. на живахаи рад покрену све његове силе, фнзичке, умне и моралне. Ту, на школском игралишту, дете се принрема за ону велику борбу коју доцније у животу води са својим друговима. Ту се покаже и његова сиага н његова слабост, и с тога га вреди ту и посматрати. Учптељ који не води рачуна о овоме и не користи се тнм, никад неће уснети да се нотпуно спријатељи са својнм ученицима, те тако пронушта најнрироднији и иајсавршенији начин да њима управља. Ми и не номишљамо колико је добра и користи у томе, да учнтељ не само не угушује жудњу за игром, сасвим ириродну код здраве деце, него да за њу има довољно љубави, да је развија и да је правилно упућујс. Колико је правог достојанства тек у нгри каквог одраслог човека, зреле памети а младићске живости и срца! И како је различпо њихово прпродно достојанство од оног извештаченог код људн, који не могу да се сагну а да их што не заболи, н да тако не покажу своју ружиу илп слабу грађу. Треба сажаљевати учнтеља који иије у стању да се ноигра са својим учени47 *