Prosvetni glasnik

384

НАУКЛ И

побројаних учитеља н>нх 21 рођеио је и шкодовано вап Србије, махом у српским покрајинама, које су под Аустријом. С тога о њпхној сиреми немам ништа друго да кажем, но што сам рекао за учитеље из земаља аустријске царевине у време првога устанка. Осим тога из овог извештаја видп се и то да су многе шкоде престаде да радс с тога, гато учнтељима нема ко да плаћа. Ова иометља, мпсдим, да је настада услед тога, што је требадо многе шкоде иримити за државне и што је требада скуиштииа да одобрп ирирезе за издржавање школа па основу члана 181. сротењскога устава: „Општине иарода српскога „имају право захтјевати од иравитељства да им за„веде о оиштеиародиом трошку благодјетелна за„веденија за сироте, школе, болиице и контумаице. „Но у том случају треба да одреди скуиштпна ,нузкдни трошак." Одмах носле овога комисијскога извештаја Државни Савет и мииистар просвете предузели су кораке да, прс-ма дужностима, одређеиим министарству, унапреде како осповну наставу тако и отварање основних школа. С тога већ нрве иодопине 1836. год. још пре Тројица био је ностављен за директора школа (националног директора) Петар РадовановиК, тадашњи проФесор гимназије, с тим да врши и дужност ироФесора у гимназији, па је на Тројичкој скупштпнп потврђен. У кратком извештају са те скупштиие иалазимо ово: в На истој скуиштини обнародовао је Господар „наш н ноетавленије директора свију школа у Ср„бији, Г. Петра Гадовановића, ког је на истом зва„нију нотвердио. Директору су дана настављенија „по којима му се вдадати ваља. У овим настав„љенијама главно је то: да се потверђује лањско „установљеније, које се у том састоји да се у сва„ком окружију по две школе од правнтељства об„державају, и да свако обшчество, које је повеће, „и у ком има церква, школу о свом трошку обдер„жава." 1 ) Овом објавом на скупштини о установи директора свију шкода у Србији, кнез Милош је хтео народним преставницима да изнесе двоје: а) Да покаже пароду да он води строго рачуиа о напретку просвете и ширења писмености У народу и б) Да покаже своју жељу да свака повећа општипа, која има цркву, подигне и школу. А њему и савету да ће о томе давати извешћа повоутврђени директор школа. ') Види »Новинв Србске« од 1836. стр. 170.

Овим је олакшано подизање шкода и ширење писмеиости и знатно напред иокренуто, јер установа днректора свију школа у Србнјп допела је ленпх пдодова. Директор обнлазећп сам све школе у Србијп старао се да учнтеље уиутп да подјоднако раде. Знало се, да иеко води рачуиа о успеху, то се с тога више радидо и од странс учптеља иа спрсми ученика и од стране општина да зграде уроде и школе снабдеју са осталим потребама. Крајем 1835.|6. школске годппс директор Петар Радовановић учипно је први ирегдсд основпих школа и тај преглед дао је ове резултате: У целој Србији било 72 школе са 2554 ученика, које су овако распоређопе: ОКРУГ ШКОДА УЧЕИИКА 1. београдски с Београдом • • 6 282 2. ваљевски 6 120 3. шабачки 9 278 4. подрински 1 32 5. ужички 4 76 6. чачаиски • — 8$7. руднички 1 2 8. крагујевачки 9 253 9. смедеревски 4 173 10. позкаревачки 8 222 11. крајински 5 210 12. црноречкн 2 07 13. бањски (Гургус. н Алекс.) • 5 190 14. ћупријски 3 211 15. јагодински 4 140 16. крушевачки 3 112 Свега школа ■ • 72 са 2554') Према ономе што смо напред рекли, ове су се школо делиле на. државне, оиштинске и ариватне. Државиих је бидо 26, онштинских 27, приватпих 19. Како износи на поменутом месту г. Мидован Снасић, плата ових учитеља такође је бида раздичита. Учитељи, које је издржавада држава имали су плате од 100 до 150 талира, онштинскн учитељи имади су од 400 до 1500 гроша а учитељи ириватиих школа пмали су од ученика 60 пара до 4 гроша иа месец. На учитеље издато је свега за ову школску годину од стране државе на 20 учитеља. 3200 тадира, од онштина.на 27 учитеља .1496, а на 9 нриватних издато је 382 талира свега дакле 5078 талира. 2 ) На основу 191. тачке о саставу државиог савета мииистарство нросвете, као што смо видели, имало је дужност: иредлагати лица која су сиособна за учитеље. 3 ) Министарство је ову дужност ') 'Зборник закона и уредаба 30. стр. 48 2 ) Шс. 3 ) Гдаспик срп. уч. друштва IX. стр. 166.