Prosvetni glasnik

390

ОЦЕИК И ПГИКАЗИ

— Јована Хаџића — Милоша Светпћа. Истина, да со овај човек много више опробао на Хорацију и Вергплију, где је, што поуздано можемо показати, савршепо упропастио п оно мало дара, што је имао, непмајући ни нз близа тодико снаге, да успе те велпкапе у наш врт иресађивати, ипак сс његова невештниа и слабост преводилачке моћн доста добро ноказала п у прози, гдо нам је превео неко-

лико класичних послова Цицеронових и неколико биограФија, што се пршшсују Непоту. Задатак ових врста биће, да у характериим цртама а укратко прегледамо тог цењеног великана „славено-сербског" у преводу „иарадокса" Цпцеронових, од којпх нам је један — првн — иревео. (Наставиће се)

0 Ц Е Н Е И

Финаноије и установе обновљене Србије до 1842. С једним погледом на ранији историјски развој Финансиског уређеаа у Србији. По ортиналним документима написао Мита ПетровиЛ, члан Иореске Управе Министарства Финансија. Књига I Од доласка Срба на Балканско Полуострво до 1842. Београд ТПтампапо у Државиој Штампарији Краљевине Србије 1897. 8°, стр /хХХУ и 1022. Књига II. Други устанак, Финансирање и народни приходи до 1835. Београд. Штампано у Државпој Штампарији Краљевине Србије, 1898. 8°, стр. X и 1138. Књига III. Судски приходи и државни расходи до 1835. Београд. Штампано у Државној Штампарији Краљевине Србије, 1899. 8°, стр. VIII и 990. У нашој и старијо.ј и новијој историји има још читавих одељака, које ваља тек новим испитивањем и новом историјском грађом проверавати и утврђивати. Па многи догађаји и из најновије историје наше нису још у довољпој мери расветљени, и ако смо до скоро имали и живе учаснике у тим догађајима, од којих су неки говорили иа и писали о догађајима, у којима су сами имала видна удела. Овоме појаву као да ће поглавити узрок бити у недовољноме броју збирака критички проучених архивалних докумената, којии ако нису једина а оно су најпоузданија грађа за историју. Овој оскудици архивалиих докумената вољни смо приписати И ТО, П1ТО још не добисмо потпуну, критичкч израђену целокупну историју свога иарода, као ни историју иојединих периода, нарочито немање потпуне историје оних покрета и свеколпке радње нашега народа у првој ноловини овога века, пемаље потпуне историје обповљења српске државе. Али и ова оскудица писаних споменика за нашу историју као да ће се скоро ублажити. У нас је,

П Р Н К А 3 Н

у последњим десетинама овога столећа,' сваком гоДином све више објављене историјске грађе, која, је дотле дежала неупогребљена, скривена по архивама и у рукама појединаца, Дело, које па овоме месту приказујемо, једно је од највећих, које последњих годипа добисмо, а у коме се износи многа драгоцена грађа за историју обновљења српске државе. Финансије и установе обновљсне Србије плод су многодишњега труднога истраживања и прикупљања старијих писама и докумената. У томе делу је блнзу две хиљаде писама и докумената, прикупљених у оригиналу или у верноме препису, и сва та грађа тиче се махом догађаја од 1815. до 1842. године. Сав тај огроман прикупљени историјскп материјал сложен је по струкама и времену из кога је, и тако се објављује у овоме значајпоме делу. Поглавита је пажња поклоњена документнма и грађи за Финаисије обновљеие Србије, иошто је и вредни скупљач ове грађе радпик на Финансијскоме иољу. Грађа ове врсте и основа је овоме великоме делу, у коме се хоће грађом прве руке да прикаже Финансирање у првим годинама нашега државнога живота после обновљења српске државе, као и да се изнесе, но тој грађи, историја и даљи развој многих иросветнпх, културних и других државпих устаиова у обновљењој Србији, од којих многе и многе и данас ностоје и напредују. Због свога врло великога обима ово је дело подељено у осам великих књига. До сада су готове и пред нама су прве три књнге, — нешто више од трећине цедога дела. >У овим књигама је изложена грађа за „Финансијско стање у опште а пореско стање и уређење на но се," као и за државне установе у обновљеној Србији до 1842. године. У њима су изнети и сви државни прнходи и расходи за првих двадесет година живота обновљене српске државе, од 1815. до 1885. године.