Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ II НРИКАЗИ

393

У трећом су одељку подаци о порезу. У првоме делу овога одељка говорп се о народиом личном норезу, и износи се, какав је био: пачпн распоређивања пореза, мере и упутства за купљење нореза, начин расиоређивања пореза по кнежинама, нахијски буџетски расходи, нрегледање и одобравање нахијских буџета, начип распоређивања пореза по селима, начпн ослобођавања од пореза и распоред ослобођеие суме па остала пореска лида. Штамнани су и расиореди иореза за сваку годину и пореско нолгође ио наособ, од 1823.-1835. године. У другоме делу трећега одељка говорп се о царскоме харачу п царској главиици. Већи доо овога дела посвећен је матсријалу, из кога се види какво је било у времену од 1826. до 1838. годипе књпжење пореских доходака. У четвртоме одељку говори се о народноме прирезу: нахијскоме и оиштем, а у петоме, носледњем одељку у другој књизи, о цариисшш и нревозним ириходима у Србији. Трећа књпга Финансија и установа иодељена је у два велнка обимом неједнака дела. У ирвоме делу, миого краћем, говори се о судовнма и судским приходима н расходима. И ириходи н расходи објављени су по нарочитим списковима, који су посебице вођени за сваки иахијски суд. У овоме делу говори се п о приходима од механа, сеоских дућана и вашара. У другоме, већем, делу треће књиге иодацн су о државним расходима обповљене Србије, све до 1835. године. У томе делу штамиани су оригиналии спискови о дрлсавипм расходима („расходницн') за године 1824. до 1834. закључно, за свако пореско нолгође посебнце. После овога је списак чиновнпчких илата, по пахијама, за сваку годину и пореско полгође засебпо, и то за године од 1827. до 1834. закључно. Иза овога је списак нарочитих државннх пздатака, од 1831. до 1834. годипе, опет за свако иореско полгође засебно. Нред крај овога одељка опет се говори о прнходима судскпм за 1830. и 1831. годнну и о разним судским расходима од 1830. до 1835. годпне. После су подаци о нрнходима од касанске и кантарске аренде и о другим некнм приходима за време од 1819. до 1833. год. На крају нрве књнге је опширан и нотпуп регистар за ту, а на крају треће књиге за другу и трећу књигу, и то регистар лнца, регистар назпва и ствари и регистар гоограФСких места.

Значај дела Финансије и установе обновљене Србије иеосиорио је врло велики, ито пе само запроучавање Финансија и установа у обновљеној Србијн, игосвктии ГЛАС1ШК 1899. г.

већ и задетаљно и свестрано ироучавање исторнје обновљене Србије. У њему ће наћи одличну и богату грађу и историк, и геограФ, и стастичар, н Фпнансијер, — сваки који буде хтео што писати о времену од 1815. до 1842. г. И мимо све то, опет ће о овоме великоме н одличноме делу бити, бар за први мах, неједнак суд. Једии ћо у њему гледати сиецијалну студнју о Фипансијама н установама у обновљеној Србији, и ти, прпзнајемо, неће бити задовољнн. Али ће за то овим делом битп врло задовољпи и његову иисцу врло захвални на мару п труду сви онн, који у Фииансијама и установама обновљене Србије буду гледали један велики зборник архивалних докумената и другнх података, тако важннх н тако нотребиих за свестрапо проучавање историје обновљене Србије. Верујемо, да ће и међу овима другима бити можда кога, који ће у први мах, разледајући само иовршно ову огромну грађу, којаје објављена већ у нрвим трима књигама овога великога дела, за часак помести се, па се потужити и на сувншност 1 'рађе и сувишну опширност иојединих прилога, нарочнто онпх у II п III књизи. Али смо уверени, да ће сваки, чим се буде иоле упустпо у дубље нроучавање грађе, нрикунљене у овоме делу, одмах ножелети да је још и више тнх онширних прилога, па и тих дугнх спискова, иа чијој се свакој страни налазп необично лепа и разноврсна а поуздана грађа за многе и многе појаве, догађаје и личности у нашој новијој историји. Сваки који се бави проучавањем наше новнје историје мора бити врло захвалан г. Петровићу за опај редак труд, који је годинама морао улагати. прикупљајући и сређујућн овај грдан матернјал. Већ по овим првим трима књигама ми смемо Финансије и установе препоручити најтоплпје свакоме, ко се интересује прошлошћу нашега народа, а нарочито псторијом ослобођења и историјом обповљсне Србије. II тако је према величиии цена овим трима књигама необичио мала: свака је књига лепо повезана у платну и стају: прва и трећа но шест а друга књига седам динара. —ин

Вук. Стеф. КараџиЂ. Његов рад на српском језику и правопису. Говор проФ. Љуб. СтојановиКа у свечаној седници Академијског Савета Велике Школе па дан преноса Буковпх костију из Беча у Београд, 30. октобра 1897. године. Из (Гласа БУ Срп. Краљ. Академије). Београд. Штампано у Државној Штампарији Крал^евине Србије, 1899. 8", стр. 67. Приликом преноса Вукова праха из Влча у Србију било је внше свечаних пригодшш говора у 50