Prosvetni glasnik

е ж ii ђ

од кретања груди због дисања, друге потичу од већсг или мањег развића грудних мишића. 4.) Најважнији посао је непосредно мерење респираторске (дисаоне) подобиости или сиирометрија. Особа дишс усиљено кроз једну цев ; сав ваздух што га је изгонила нз плућа скупља се у нарочитом апарату, у коме се одмери количина истераног ваздуха у кубним сантиметрима. Исто се тако може ласно нзмерпти количина угљене киселине, која се налази у издисаном ваздуху. Респираторска подобпост је један од најбољих знакова Физичке снаге и издржљивости. Кад се упореде две особе истог телесног састава, и ако једна од њих пма већу респираторску подобносг него друга, онда је врло вероватно, да ће прва особа боље издржати ведики умор, него ли друга. Ова снага дисања често пута се не опажа при обичном посматрању; ни држање тела, ни боја лица, ни анатомија облика не казују нам поуздано о издржљивости неке особе. 5.) Мишићна снага руку може се измерити дипамометром; њим се може измерити и мишићна снага кичме, тада се дииамометар уметне у карике једнога ланца, чији се један крај држи ногама, а други се тегли рукама. Ну ови су апарати, по Вте1-у, доста груби за дубљу студију развитка мишићне снаге, јер се њима више казује максимум тренутног напрезања, потезања; они не дају обавештења о издржљивостн у раду, о отпору према умору; међутим много је важиије познавање истрајности неке особе, пошто је то истинско мерило њене јачине. ВЈне! је прошле годпие присуствовао једној утакмици у лоптању жшеђу два клуба младих људи. Утакмичари су билн обавезни да нотегну, пре и после борбе, по 10 пута сваком руком на дииамометру. Ирви потег једног борца показа, пре утакмнце на динамометру 48 кила, а 10. потег 47 кила; иосле борбе дође исти утакмичар знојав и задуван, ради огледања своје снаге; први иотег беше 47 кила, али при десетом спада на 22 кила. Дакле, умор се показује у опадању издржљивости. Мерење истрајности најбоље се врши апаратима, који се зову ергограФИ. Има их од Моса, са теретом, и од Вине-а, са ируглом. ЕргограФ бележн, у виду црта, иодизање терета једним нрстом; терет се диже дотле, докле се може издржати. На основу ергограФских црта може се оценити у килограмима сав рад, што га може један прст да изврши, нре него се потиуно замори. Докле динамометар ноказује само јачину првог напрезања, дотле ергограФ извештава о тоталној количини рада, као што је потврдио и Мосо својимекспериментима о раду заморених особа. Ирема свему, ергограФ даје бољу слику умора; он је тачнији и осетљивији од динамометра.

6) Осетљивост нри додпру мери се шестаром; оба краја његова ставе се у исто време на кожу испитиване особе, која ие види шестар и треба да каже, да ли осећа једну иди две тачке. У колико је мањи размак између крајева шестара што се могу разликовати, у толико је јача осетљивост. Најновија истраживања су показала, да се осетљивост такиућа смањује, затупљује, кадјеособа заморена. На основу многобројних огледа, извршоних за последње две године у нариским школама, Вше! је поставно овај ред, по коме се најбоље очитује Физичка снага испитаних лица: снага дисања, обим прсију, тежина, потезање на више, потезање водоравно, узраст. Као што се види, прво место заузима јачина дисања, која најбоље представља животну снагу. У овоме је кратак програм рада, што га Вше! нрепоручује свима чиниоцима, који се интересују за иапредак нових покољења. Само оваким савесним огледима може се тачно сазнаги утицај сваке врсте телесног вежбања на растење Физичке сиаге школске омладине. Оваки послови нису посве нови и неостварљиви, јерседонекле вршеу Француској, где њима управља Вше1 са својим помоћником УазсћМе-ом; тако исто и у неколиким школама америчким. Свако дете • испитује с.е месечно; цео преглед једиога ђака траје по 10 мпнута, дакле не односи ни тако много времена. И у нас би се могли прихватити ексиерименти ове врсте, бар у неколиким школама београдским ; за њихово вршење били би најиозваиији школски лекари. Део нрибор за истраживање не стаје више од 200 динара (види Кеуие (1е8 Кеуиез, 1899, № 6.); ресултати иснитивања богато би паградили уложени рад, јер би изнели на видело чисту, јасну истину у ствари физичког васиитања наше узданице. II. Л. Илнк.

БЕРЛИНСКЕ СРЕДЊЕ ШКОЛЕ иишЕ Д-р Дујо В. Адамовић. (НАСТАВАК) 3. Ученицл У гимназију стуне ученици тек но свршеној четвороразредној основиој или прииремној школи (Уогвсћи1е), која има само три разреда. Ученици основних школа морају се подврћи иријемном исгшту, док се на против ђаци ирипремне школе нуштају, само на темељу школског уверења, без испита, у најнижн разред гимназије.