Prosvetni glasnik

КОВЧЕЖИИ

405

Показивали су ми неколико наставника, који су имали по 35 и по 40 година службе и који би се радо повукли у стање покоја, кад би их само хтели да нензионишу ! Сваки је наставник дужан, да се без поговора покори одредбама и иаредбама старешина и да пажљиво и брижљиво вршп новерену му дузкност. Директора дотичног завода мора наставник да саЈатра као непосредиог старешину и да га као таквог и поштује. Мора да се покорава његовим наређењима, да иоштује његове оиомене, и да се у сумњивим нитањима обрати њему за савет и одлуку. Ако неки наставник сматра да, у извесном иитању, не мора да се покори директоровој наредбн, то му је слободио да се, преко истога, жали прокинцијалном школском савету, ну у сваком случају, дужан је да врши и испуњава тачно директорову наредбу, док не стигие решење старијо власти. Свакоме наставиику директор, према струци, °ДР е ђУЈ е предмете, часове и разреде у којима ће предавати, а исто тако и разредно старешинство (01(1 тапа!;). Ниједан наставник пема никаквог ирава иа извесио разредно старешинство и на извесне часове и разреде, него мора да се прими онога, што му се одреди. Пропнсни број недељних часова износи: за вишег учитеља 20 до 22, за сталног учитеља 22 до 24, за номоћног учитеља 24, а за техничког учнтеља (за вештине) 26 до 28. Осем тога, сваки је наставник дужан, ако потребе завода захтевају, да се нривремено прпми и већег броја часова. Нарочито је пак обавезан, да но директоровом наређењу беснлатно заступа болесне колеге и да замењујо опе, који одсуствују ради војне обавезе. Свакоме се наставнику налаже не само да се савесно ирипрома за свако предавање и да се строго држи пронисаног градива и да пажљиво и па времо исправља задатке, него и да учествује у свима државним, црквеним и школскем празпицима, да надгледа ученике за време гимнастике и кад су у затвору, и да изради по неки рад за школски извештај, кад га директор понуди. Као сасвим особиту дужност мора сваки наставник да сматра, да пастојањем и радом упапреди и прошири своју научну сиособност п да стече потребну педагошку извежбаност. Ради бољег одржавања реда н стеге, а у исто доба и радп јачег дејства осталих васиитних Фактора, дулшост је сваког наставника, да води рачуна осваком свом кораку и раду, те да личпим примером утиче на васпитање. Дужност је сваког набтавнпка, да води падзор пад ученнцима ире и између часова и да се не

удали из разреда док нпсу сви учепицн изашли из истог. Дисциплину треба да одржава извесном строгошћу и збиљом, али за то опет и иотребном благошћу и мирноћом. Нрописана средсгва за кажњавање треба да уиотребљава са иедагошком обазривошКу, а о свима важнијим случајевима да извести директора. Нри корењу и оиомпњању треба избегавати погрдну и непристојну роч, а исто тако не ваља да укор добије ироничпи и подругљиви тон. За употребу телесне казне, која никад но сме да прекорачи границе једне умесне и рационалне очинске казне, мора наставник имати иретходпу дозволу од директора. Наставницн смеју имати сноредних занимања и зарада, ну морају јавити претходпо старнјој власти (земаљском школском савсгу) врсту зараде. Исто тако смеју иоучавати и ученике свог завода и разреда у комс предају, само што о томо треба да известе директора. За приватпо поучавање матураната потребна је парочита претходна дозвола днректорова. Кад који наставник хоће да се жени, мора да тражи нретходно дозволу од земаљског школског савета и да поднесе доказ, да може да ириложи извесну суму новаца отинтем удовичком Фонду. (НАСТАВНЋЕ СК) ШКОЛОКА АДМИНИСТРАЦИЈА после новог еакона о народним шволама

Као свако законско организовано друштво , школа има своје унутрашње уређење, сом оног главпог, спољашњег уређења које је законом регулисано. То унутрашње уређење мојко се поделити на два дела: на школско књиговодсто и на школску администрацију у ужем смислу. Под првим разумемо увођење, запнсивање, ђака у уннсницу, у школскн дневннк, белелсење школских прихода н расхода у дневник касе, бележење школског летописа и т. д. Иод другим разумемо обичпу администранију, преписку с властима у циљу извођења закопа и стварања услова за рад у школи. Као год што је учитељ у обичиом школском раду, у настави „душа школи", исто .је тако ои и у администрацији све и сва. Ту је он и председник п деловођа, и наредбодавац и извршилац, али понајвише ово друго — деловођа и извршилац. С тога су наши учитељн много оптерећени адмпнистрацијом. Она сама за себе узета и не би била тешка и велика, али онајетаква према врсмену које учитељима остаје за њу. Опа нарочито телсе пада