Prosvetni glasnik

404

КОВЧЕЖИЋ

може да сиђе у двориште за време одмора, мора да моли разредног старешину да му допусти да остане у разреду. Разред се за време одмора закључа, редар изађе последњи, отвори ирозоре и забрави врата. Иначе не сме нико да се пача у отварање или затварање прозора, снуштање или дизање завеса, вентилационог или огревног рогулатора. Сваки ученик одговара за чистоту својег места. Хартије бацају у нарочнти сандучић (који се налази у једном углу разреда) а не под клупе. За вроме гимпастичког вежбања обуку ученици нарочито одело (широке, јаке панталоне, трикотску кошуљу п плитке платнене цнпеле), које им стоји у нарочитим преградицама предсебља гимнастичке сале. Због тога, тпто им одело онда остане у иредсобљу, забрањено им је, доћн на час гимнастике са новцем, сатом и књигама. За време краћег одмора или пре почетка школе не виђа се ниједан ученик да беспослено пландује за клупом, него сваки ионавља лагано у себи лекцију за идући час. Школски је закон у опште врло строг. Забрањено ј 'з ученицпма да пуше, да посећавају каФане, гостионице, иосластичарпице и у оиште јавне локале без пратње родитеља. Даље им је забрањено да иримају какве ноаине и да буду чланови ма каквог удружепа. Не смеју узимати ни књига на читање пз какве народне или јавне библиотеке. Поред тако строгих правила, врло се ретко када деси који преступ. Ну и изван школе је владање ђачко са свпм тактично у сваком погледу. Идете ли, за време иочетка или свршетка предавања, улицом, која води каквој гимназији, сусрешћете читаве чете дечака и младића, у пристојном и чистом оделу, светлим ципелама и чистом рубљу, са књигама, увпјоним у црној кожи или мушеми под пазухом. То су вам пруски гимпазијалци. Познају се они одмах по оном веселом изразу лица, по достојанствепом, алп пе укочеиом ходу, но живахном али пажљивом и не гласном разговору, — у опште по целом држању и изгледу. На лицу им се огледа свежина, здравље, задовољство, скончано са неким поносом. Весело стунају, јер су свесни свога задатка, знају, да што ураде за себе ураде, што науче за своју корист науче. Радују се, да ће у храму просвете тога дана имати прилике, да даду доказ о својој приљежности и настојању и да ће опет чути нешто ново и научити нешто више. Ето то су пруски гимназијалци! Такви су онн малишапн најнижих разреда, такви и опи полетари. Одиста их је милина гледати, п човек и иехотице помисли: благо родитељима на онаком породу, благо земљп па онаком подмлатку!

Али ко их је тако истесао и угладио ? Да ли школа ?! Далеко је школа још од иостигнућа таквог резултата! Школа сама не би ннкад могла да поЈКње такав плод. Разуме се, да је и школа своје доирпнела и да је она врло јак н моћан Фактор, али само онда може њена моћ, да се у сваком правцу уснешно развнје, када и све остале чињенице одговарају савесно н свесно своме позиву, кад кућа п околина, т.ј. целокупна органнзација јсдне земље, нду са школом под руку! 4. Наставници Наставници средњих школа сви имају Факултетску спрему (изузевши учитеље вештина) и носе званични назив „ учитељи " или „ вигои учитељи" (01зег1ећгег). ПроФесорског звања, положаја и илате пема. То је само једна академска титула, која молсе да се пода, одликовања ради, старијим, заслужнијим учитељима, који су положили докторат п стекоше гласа својим књижевним радом. Према томе ни испит, који мора сваки свршени великошколац да положи, и на темељу којег и службу добпје, ие зове се „проФесорски испит" него „испит за наставничко звање" (Бећгат^ргићшд; Ехатеп рго 1'асика,1е ДосешИ). По свршеном школовању и ио положеном наставничком (пашем проФесорском) испиту, мора сваки кандидат (нриправник) да бесплатно ирактикује две године у којој гимназији или семинару. Црве годчне присуствује само предавањима разних наставника своје струке, а друге године ночне већ и сам да предаје у присуству наставника, чпји је дотични час. Наставници и директор упућЈЈу и руководе прпправпике (РгоћесапсПДа^еи) у методскнм нитањнма, уче их у оргапизацији, администрацији и закопима средњих школа. У ту цељ дрзке се често и нарочите седнице са нриправницима, на којима се расирављају дидактично-методска питања. Осем тога држе старији наставници ириправницима иредавања из својих иредмета, уче их раду у кабинетима н спремају нх у опште за самосталан рад. Пошто кандидати иаврше нрнправничке године, могу битн иостављени као „иомоћии учитељи" (\\'18зепвсћаЛПсће НПМећгег) са платом или без. У таком иоложају служе све дотле, док се пе отвори месго „сталног учитеља" (огЛопШсћег Еећгег). Но иавршеној десетој години службе стални се учитељ унапредн за „вишег учитеља" (Оћег1ећгег), у коме звању служи докле год му здравље доиушта, — јер се у Пруској не меће у пензију ниједан здрав раденик, — па макар он и одавна превалио рок, који је законом прописан за право на потпуну пензију.