Prosvetni glasnik

Е Ж И 'К

кодико ириправника из алексииачке учитељске школе, што ие оде у војску иа одслужењо свога рока, има иразиих места и данас. С тога је госиодин министар иросвете одлучио и начелништвима наредио, да се засгупниди и застуннице, који су у празним школама, не разрешавају. Колико јо овим учињено и заступницима или застуиницама, којн су често хранитељи читавих породица, а у исто вроме и школи, што неће моњати своје раднико тако често и остајати без њих не само преко одмора школскога него и до свршетка учитељскога распореда, а то је често бивало до у дубоку јесен : то ће сваки лако увидети. Бивало је случајева, где су заступница или заступник иостављани на два три месеца нред свршетак школске године, у место, за које јо морао учинити грдан нут, и дуг и тежак; и тек је отишао и почео рад, завршио школску годину, и одужио се за нут, долази Пе-гров дан, разрешење, нов тежак и дуг пут п нов трошак. А нроко распуста — гладовање и њихово и њихових породица... Да је услед овога и школа иатила, и то је очевидно. Намаје нознато више случајева, где је вредни заступнпк оставно градину школску као босиљак, урођену за -углед, а кад је у дубоку јесен дошао други, ои је налазио нраве развалине. Све је било одграђено, разграбљено и уиропашћено... Овако више неће бити. ј. * Учитељски курс у Пожези. — На захгев школског надзорника округа ужичкога госиодин министар иросвоте одобрио је, да се за учитеље ужичкога округа приреди петнаестодиевни курс за обуку у Ручном Раду. Тај је курс био од 1. до 15. анрила у граду Пожези. На њему је било 33 наставника. Руковалац курсом био је г. Шихаило БугариновиК, који јо прошле године свршио курс за Ручни Рад у Београду. Помагачи су били: учитељ илетарске радионице пољопривредне подружино у Пожези г. Поповић, иредседник исте г. Лаичевић и г. Никола Јоваповић учитељ из истог места. Од свих кандидата само је један напустио, а други су остали до краја. 11о иоказаноме успеху било их јо ; 13 врло добрих и 19 одличних. Сви су радови ових курсиста били изложени у Ужицу, а једна количина из илетарства послана је и мииистарству просвете на углод. Радови су доиста лепи, и вредним учитељима ужичкога округа, као и њиховоме надзорнику и наставницима на курсу, може се честитати на труду. Ј. * Стаље Учитељског Фонда. На крају 1897. године био је канитал 1,486.553'09 динара. Приход у 1898. години износио је: 202.256'60 динара. Од овога утрошено је 45.452 83 динара. Еад се одбијо овај издатак од прихода, остаје чистога прихода 156.803'77 динара. Кад се ова сума чистога ирихода дода готовини затеченој нз прошле године, онда је стање овогаФонда на крају (31. декембра) 1898. године овако: 1,643.356"86 динара. Прома овомо овај фонд за сад стоји боље но и један други. Аво би и даље приходи оволико надмашивали издатке, онда би убрзо овај фопд нарастао толико, да би с половином прихода нодмиривао и највеће издатке, после десетак и двадесет година. Ј.

Учитељски исиит у алексипачкој Учитељској Школи. Учител>ски испити у овој школи свршепн су 1 јуна. Као што је иознато, Закон о Учитељским Школама није мењан и ови су исиити за сад остали, као школски, онакви какви су и били. Какви ће они доциије бити кад се проиишу они за сталне по новом закону о народним школама, то је питање будућности и преуређења ових школа. На овај учитељски испит дошао је ове године 51 кандидат. Од ових положило је иснит на чисто 30, одбивено на три месоца 15 и на годину дапа 5, а 1 је одустао од иснита. Од одбивених на три месеца највише их је попадало из педагошке групе (14), за тим из Српског језика (2) и најпосле из историске групе (1). ј. * Школски буџет нишке општине у 1898. гоДИНИ. Школски буџет општине нишке за прошлу годину био је означен у 40.387'24 динара. Но од тога је фактички потрошено 33.915'55 динара. Мање је дакле утрошоно но што је нредвиђено за 6.471'69 динара. Оволики је бпо прошлогодишњи буџет. Но како ове године у овај буџст по градовима улазо и илате учитељске, то ће он бити знатно већи. ј. * Награде учитељима. — На крају ове годино школске имаће да се подели учитељима основних школа четири врсте награда: 1. награде за рад на ширењу пољопривреднога знања, 2. награде за рад у радионицама Ручнога Рада, 3. наградо за рад у продузкним, недељиим или вечерњим школама, и 4. награде с ногледом на важност места и тегобу посла по чл. 61. Закона о народним школама. Прве ће раздавати г. министар народне привреде а оне друго г. мииистар просвете. И ако смо далеко од тога да тврдимо, да су наставници народних школа радили ове узвишоне иослове око унапређења земљо своје и народа свога, за награду, опет мислимо, да ће оне, с погледом на њнхово танко материјално стањо, не само добро доћи за намирење разних погроба њихових, него да ће оне подстаћи и вољу у њих да истрају у томе послу, па и друге да се на њих угледају. ј.

Шкоде у Српству Прослава двадесетиетогодишљице Бише Девојачке Жколе у Новоле Саду. — 9. и 10. јуна ов. годмне славнла је новосадска Биша Девојачка Школа двадесетпетогодпшњицу свога постанка. У прослави су учествовали Срби из Новога Сада, н нриличан број изасланика школских н поједштих удружења из разних места. Првога даиа нрославе у 10 часова ире подне било јо благодарење у саборпој црквп, а после јо ишла литија у зграду Више Девојачке Школе, где је освећена нроширена зграда ове школе. Уиравитељ, г. Аркадије Варађанин, који јс од иостапка школе уиравитељ завода, држао је говор у коме је изнео посганак н развитак ове школе и у исто доба одао достојну иошту свима помагачима за отварање н одржање завода. После говора отневале су ученице иесму „У славу школе", а за тим је председиик там. црквено-школске општиае са неколико леннх речи